Дело

Д Е Л 0 210 за увијек остати бескажњено, доКи Re ираведни осветник и гражиће од окрутнијех Османлија задовољштину за недјела што починише. Тада ће се стровалити у пакао ловором искићена безбожна војска, па када се ишчисти она срамотна земља, иравица ће с оружјем у руци носветити оно мјесто, гдје преславни јунак умрије примајући у замјену толику славу.1) То жели срце свакога поштенога човјека, чију љубав задоби Николица, док бијаше у животу. То ће и он сам испословати, јер се налази у колу светијех, не запушта људе, а реси га вијенац неумрлостп због његова славна живота и његове славне смрти.” Да величина Николице Боне буде савршена, да бесмтност те славне смрти остане трајно уписана у душама савременика и свијех будућих нараштаја, једне ствари недостајаше, која освећује и рег1 би удара биљегу трајности великијем жртвама. Бонина смрт пада у доба потпуна расула републиканскнх установа. «У овом XVII вијеку, говори један велики историк. републике стоје прикучене и тихе као да се боје, да их не спазе друге велевласти и да их само име слободе, што им је мило, више успомена старијех ради, него ли због садашњијех користи, не би учинило сумњивијем пред владарима. Гледајући вазда нове диобе држава, бојаху се да не би коме дошла воља да их запосједе као добра без господара.2)» Такве бијаху у оно доба некада поносне талијанске оићине. А стање Дубровника бјеше два пута горе. На великоме глумишту игра већ тада род људски. Приправљају се већ тада времена великијех народнијех скупина, које нотамњешо моралну величину малијех опћина средњега вијека колективношћу њихове нростране радње. Николица је задњи носилац те велике прошлости. Његова је смрт за оно доба ирости анакронизам, па ни у данашње ми бестужна дјеца свршетка овога вјека нијесмо је због немоћи нашега духа кадри ни разумјети ни достојно ') То се Толомејево пророчвнство након двјеста годишта дословце иснунило. Велика је словенска држава год. 1877. иввојштила нотпуну побједу над Турцима и крстом посветила и предалн крш1>анском братском народу град Силнсгрију, у којој увијек на ueананом мјесту ночивају кости великога Дубровчанина ! 2) Sismondi — Histoire des rep. italiennes aa Моуеп Age. — passim.