Дело
110СЛАНСТВ0 II СМРТ НИКОЛЕ нонк
17 кеса. Свота бијаше смијзха врнједна похљепноме Турчипу. ((Наша господа, рекоше посланнци забавише нас у граду осам дана након избора, како би кроз то вријеме описади свеукун ио имање нашијех људи, и прорачунали су да, одузевиш чак и прстење њиховијем женама, све имање једва досиже до тридести кеса, урачунавши и оно што наши трговци имаду у Италији.” Ова је ипербола била достојна одмазда иперболама турскијем. «Зато молимо ваше господство, прихватите нашу ствар, па измолите у вашега господара, да предложи преузвишеноме великоме везиру ову нашу понуду.... а ми ћемо вам, након свршена иосла, и једноме другоме указати нашу харност » Алн све заман. И овај саслушај би без користи. Поврате се к пашп. Овај не изговори ни једне увредљнве ријечн. Љубежл.иво пм опеговаше, да су загшвијести из Цариграда јасне и да ће он одговорити великоме везиру, да се посланици крате дати што Порта од њих иште. ({А док се вратн одговор, остаћеге овдје, а извршићу оно што ми заповједе.” Док се ово збиваше у сарајевском конаку, Порта бјеше објавила рат Русији. Догађаји се изредише муњевитом брзином. Мјесеца марта царски се репови бјеху подпгли у Даут-паши, гдје табороваше турска војска. Трећега априла стиже под царски шатор руски посланик са иредлозима мира. Одузеше му сабљу, одрекоше му шемблије и ставише му стражу пред врата. Велики га везир упита : зашто не даје Цебрин Порти. Посланик одговори: «С онога истога раздога којијем се служе Османлије протнв кршћана. У Цебрину има цркава, које би се провргле у џамије да дођу Турци, а то се противи кршћанској вјери.” Одузеше му писмо за султана, који га не хтје нп иримнти на саслушај.1) Након четнри дана прогласише раг нротив Москова. Пакон другијех осам дана, 15. априла, отпустише посланика са одговором. Ако цар жели мир усгупом Украјине, добиће га ако посланик са одговором нађе турску војску још десет дана хода с ову страну Дунава.-1) Свршетком маја подиже се турска војска, не давши времена Руспма да ч одговоре. У добручкијем степама султан се опрости с војском. ‘) Haramer. Ор. cit. passim. 2) Hanimer, passira. Киндсберг КаГгази 12. анрила: ,,1’уси нолазе до четнрп дана рогооорним одговором. Турци се надају да l.e им нослати нонуде мнра.“ (Coresp. ili М. Caboga etc. F.° XLVI Бр. 1839. Држ. Аркив. Дело X 2