Дело

18.. Д Е Л 0 Ставивши на главу велнкога везира чагтљу посуту дијамантима, предаде му свети барјак с ријечима : «Нека моја молитва буде с тобом.” Царску војску праћаше и ћесарскп ресиденат Киндсберг и Мамука дела Торе који бијаше ћесарски и портин тумач, како некада Панајотн за кандијскога рата. Десетога маја стиже улак у Сарајево с поруком да naina крене с босанском војском к царском табору у Јасакчије. Посланици се обрадоваше : «На ту вијест дадосмо понизну хвалу Његовоме Божијему Величанству видјевши Ваше Преузвишености спасеие од онијех погибли којијех се бојасмо, слушајући његове пријетње1).” Али се радост до скора обрати у плач. Паша им поручи, да ће их са собом одвести к царској војсци, да је така заповијест. Капиџија-баши, коме се ваља вратити, имају дати тисућу талира. То бјеше одвише ! Посланици иротестоваше проти тој новој поврједи њиховога достојанства и неповрједивога значаја, те поруче : «да неће више ни један властелин иоћи као иослаиик к цару с данком, ако их не пусте, да се врате њиховијем кућама онако како су дошли на добру вјеру.2)” Јалов труд ! Оне ће исте ноћи кренути њих два, драгоман и слуга, са четири коња к Дунаву. «Предавши се Божијој руци, принравпсмо се на овај претешки пут, који нам надмашује силе, али опет прихваћамо га радо од љубави к отаџби* ни. Бријачу и слугама наредисмо да врате нашу робу у Дубровник,,.. Јутрос би оглашен свети рат, а паша ће кренути најдаље до два дана, јер га зове двор у хитњи. Ми се радујемо, да је наша отаџбњ а спасена од његопијех нанадаја и пријетња а надамо се, да нас пеће оставити ни наш свети Влахо”.3) Пут бјеше доиста трудан Пратио их је Капиџи баша великога возира. За њима је долазио Ахмет паша са својом војском. Јахаху без првстанка Три дана без престанка лијеваше дажд. Маро Гучетић, који се у Сарајеву бјеше разболио, тешком муком ноднашаше непрестано касање коња Николица со научи брзо, али старији му друг нанредоваше полако и мучно llo ноћи ни постеље ни слугу А поврх свега тога Ка1 i.iajeno 11 маја. Lettere е Relazioni dei G-iacomo di Palmota, Marino de Gozze e '*'* Marino Martolizza de ('erva ambasciatori da Saraglio degli anni 16(>7. ,'”к, , 0 ,J^ r,l’- Држ. Арквв. Ово ce писмо не нллазв у ВелчиКевоме издању. Цма дна пнсма истога дана. *) Ibid. *) 11. маја fOelčićJ