Дело

Д Е Л 0 258 Над су дошли до близу Рашннца, а до места где је сада један велики цер, ухвате Турци заклон а Давида истуре напред. те овај с једног брдљака викне: „0 побратиме, Гарчо !“ Гарча помисли, да је Давид нобегао из тамнице и да желп опет с њим хајдуковатп — пзиде из једне пећпне у „ЈБубовнику*, према Давиду, и стане на место које се и данас зове „Гарчина Чука", п одазове се познатом гласу свога побратима. Турцн га узму на нпшан, опале из пушака и ту га убију. Дружпна скочп на оружје п стану се бити с Турцима, — алн( обезглављенп, хајдуци подлегну већој сили, и распрште се куд који, не могавши ни свога мртва харамбашу уклонити. Турци за тим нрпђу, па Гарчи одсеку главу и однесу пашп у град. Радоснн, што су се једном опростили највећег свога крвника, Турци се предаду весељу, каквога мало памти Сврљпг. Давида пусте слободна п иаша му да „царски мур“, да зшже слободно жпвети у својој колиби и да га нико од Турака не сме диратн, нити му какав харач (данак и кулук тражити. Још му се допустп да може и друге л>уде онде нозваги и населити под својом управом, који ће тако псто уживати сва ирава. која су и њему дата. Тако се сад слободно настани Давид и почне са својом Арнаутком обрађивати земљу и тећи кућу. Бог их обдари н нородом, и тако се мало но мало стане ширпти u намножавати село Давидовап, које се по пмену тог нрвог засновача тако и назове. То је бнло пре сто или и нешто више година, како мп нрпиоведачн (Ђорђе Аранђеловпћ из Давидовца и др.) рекоше. Од Давида и његове жене Арнаутке постала је данашња породица „Арнаути*, која броји данас преко сто душа. Давид доцније задржи с пута некога Здравка п Hejy из Периша с породицама који су се били поселпли у унутрашњост Србпје, те се и они гу ндстане. После нресретне на друму неке Влахе č породицама, па п њих вишс силом него милом нагна, те се н они ту зауставе и настане, дајесамо веће друштво, како би се лакше моглн брапнти од зверова, којих онда беху иуне шуме гако, да се није знало да ли су гори у нољу Турци или у гори вуци. Сад нрегну слошки на посао : искрче гору, пограде станово, разоре земљу , нспаге стоку и стеку ново огњиште, а старо ■забораве. Тако су од Здравка постали данашњи „Здравковци“, од Heie „Нејинци*, а од Влаха — „Влахићевци.ц Данас Давидовац броји нреко сто домова .- чинн са Радмировцима једну полит. оиштину — давидовску, — а ирипада свето - аранђелској школској општини, пирковачкој парохији. Некада је седео парох u у Давндовцу (поп Величко из породице НеЈинаца, од кога ностане после 'породпца „Поноваца.* Да наиоменем још и ово: г. Драгољуб К. Јовановић, окр. началник х пенсији, па стр. 7. сво|е књиге „Из Тимочке Крајине" (која је оштамнана из 70. књ. Гл. Cpu. Уч. Др.) вели : „0 једној нородпци, која је познага у Сврљигу под имепом „Арнаути*, прича се, на ирплпку, да се је доселила на крају прошлога века из Голака, у данашњем тонличком