Дело

0 ПООТАЊУ НЕКИХ СЕЛА 257 се са ДПВЛ.ПМ зверовпма у шуми, но лп са онима у граду. Гарча је био чувен хајдучки харамбаша u задавао је велики страх Турцима, како онима у граду тако u онима, који пролажаху друмом иоред Рашинца. Овајјенут везивао град Соко с градом Сврљигом. н нолазио је од Сокола на Озрен планнну, на на Остру Чуку, (где се н данас види калдрма) долином ла буковске реке u нзлазио впше садањег села Пирковца п манастира св. Аранђела. норед Рашннца , преко Дубраве, Мечјег Дола — у Сврљиг. Остатака овсга нута пма и сада а народ га именује „градски нут“, н може се видети где је био „Ловчин мост“ на једној речици у Дубрави, а добио је, веле, тако име што су ту изгинули некакви ловци Турцп од хајдука. Сав предео, кроз који је овај пут водно, био је веома шумовиг, те н згодан за хајдучке чеге, да пресретају турске караване и трговце и пљачкају ux. Четујуђи тако, Давиду се канда досадн зватп се „горским царем“ п живети на ратној нози непрестано. јер га је вукло срце за лепом неком Арнаутком у племену неких Арнаута, који су билп пребегли са Косова овамо у Голак, (предео на јужној страни од пл. Озрена), н ту живелн скривено као и Давид п Гарча са својом дружином. Давпд узме лепу Арнаутку за жену и с Гарчом се „побратпмп“, па се ода мирном животу, u са својом Арнаутком начпнп једну колпбицу ушумиуједном потоку а на месту, где сада лежп село Давпдовац. У селу Радморовцу, које је недалеко од Давпдовца на јужноисточној странп, а које је такође заселпо други један хајдук — Радпмпр, пре тога времена, н бројало онда неколпко кућа само, седео је некакав cuaхија Турчпн на својем добру, чпвлпку , са неколико турских сејмена, чувајућп више себе но Турке путнпке од хајдучких напада. За Давида впје нп знао, јер се он крпо да га u други људп тувпдеато лп Турци. Али се u то дозна. Давпд је имао једну краву, п гонећи је на пашу један пут, другп пут начпни се путања, која је сада узгред буди речено, велика урвина, а од оне шуме нема сада, ни помена. Турцн прпмете ту путању и номисле, да мора некога бити у том потоку у шуми, те нођу напред п нађу Давпда. Одмах га новеду собом к своме старешпнп. Опахија почпе испитиватн Давида о начину његова живота. Давид се бранио, говорећи да се онде склонио од своје сиротиње, да никога не дира а нико ни њега не узнемнрава, п још како је умео. Али му то не помогне. Спахија га сироведе градском заповеднику, — ајану, у Сврљиг као сумњнва човека, п овај га баци у тамннцу. Гарча je н даље задавао јаде Турцима. Онн употребе сад Давида као оруђе да дођу главе Гарчп. Пошто нису могла помоћи друга средсгва да Гарчу ухваге, стану сад после толикога кнњења и мучења. обеђавагн велике поклоне и слободу Давиду да им само покаже где се налази Гарча. /Кељан да се једном види слободан поред своје лепе Арнаутке а да се ослобсди проклете тамнице, иристане најзад да им покаже место највншег борављења свога побратнма Гарче, рекавши им да је Гарчу тешко жива ухватити. Једнога дана крену се Турци у потеру н поведу собом Давида. Дело XIII 17