Дело

0 ПОСТАВзУ НЕКИ2 СЕЛЛ 7 СВРЉИГ7 Рад сам на овоме месту да забележнм постанак пдн засељење неких с-еда у Сврљигу (срез сврљишки, окр. тимочки), како сам из причања старих људи дознао, држећи да то неће бити на одмет да се зна, подстичући тиме своје другове, учитеље — и читаоце „Дела“ —да износе, на овом пли другом којем месту, по што шта пз прошдостп својнх u других села u места. Учитељујући пре 3 године у оном крају, као Сврљижанпн интересовао сам се u ouucao неколика села, народне обичаје о празницима u годовима, народно веровање п варовање (од чега се нонешто оштамнава у „Босанској Били“); којим начинима u средствнма народ васпптава свој иодмладак, u др. Неке од ових својих бележака нисам могао довршити^ (из иознагих узрока у Cpoujn), те сам за нонешто морао ппсатп и нитати чак пз кључкога среза и сад одавде (пз жичког), те да бпх могао то колико толико средитп н допунити, алп „туђа рука свраб не чеше.“ На учитељским зборовнма у Неготпну u Брзој Паланци чигао сам неке од тих својих бележака у намери, да тим нодстакнем своје другове на прикунљање народнога блага. Међу учитељима неготинскога збора беше се покренула мисао. да свакп учнтељ опише иостанак иважнедогађаје својега села u околине, у кодико је тонародна традиција очувалаг као п народне обичаје и умотворине, иа да се то на зборовима читаг исправља и допуњује, што буде недостајало. 0 постању Дакндовца У оно време када у граду Сврљигу живљаху Турцн, и када беше ретко насељен онај крај — који се но граду Сврљигу зове — Сврљиг, јер су многе нородице, па и читава села, бежале испред турскога беса и зулума, и гражиле себц склонншта и уточишта ио другим крајевима Србије, на и ван ове, четоваху у околини седа Рашинца (сада само селишге) два хаЈдука, Давид иГарча. 1Бима се не остављаше мили завичај, иа да се потуцају по свету од немила до недрага: а жудни освете Турцима за потлачени народ, латише се горе и дубраве, јер им милије беше дружити