Дело

ШАРОЊАЊБ У ЦРНОЈ ГОРИ

255 Што се тиче трепанације при убоју, она је употребљавана још у старом веку при ратовима, и то је сасвим разумљиво и долази у чисту хирургију, истина и данас врло опасну; а ови други случајеви, колико су важни по медецину, два пута су важиији ио компаратпвну етнологију Опет Ела прича да становници с истог острва још треианују, сем лубање, и кости на удовима. «Кад имају костобоњу, они лепо расеку кожу уздуж до саме лактаче или цеванице, па онда расплате кожу, и кад оголите кост, узму стакло п остружу читав слој иокоснице п један зацепак костии. Не баш у свему, али доста слично, и у овој операцији поступају Црногорци и Херцеговци. Мени је познат општи начин лечења жутице у Никшићу, који такође заслужује, због своје интересности, да се овде прикаже, Ко има жутицу, обрију му на темену једно парче колико дводинарац, па онда истом оштром бријачицом просеку му кожу до кости, и притискивањем добро исцеде крв, и онда очекују да ће бољка да прође. Као што сви људи подједнако осећају и подједнако потребе имају, тако исто исти дух веје кроз живот свију раса и свију народа, за чијим незнатним разликама као и сличностима трага неуморно али поуздано народна психологија. Из ове белешке пзлази сама од себе једна напомена : Да се треба за времена постарати п прикупљати хируршке справе нашега народз, којих сем шаре н кукача пма још доста јер у образованом се свету на такве ствари много више цолаже него на богато украшена одвла и остале скорашње скупоцене наките, којима је пре место у уметничком а не народописном музеју. На другом месту овим се скреће пажња позваним људима од положаја и науке, да ископане старе лубањо треба иажљиво сачувати, нешто ради исиитивања да ли су се и нашн преци шароњали а нешто због одређивања самог облика и запремине. У овом плодном послу нарочито се има да мотри на стара гроб.ва, ако на њих ударн железничка траса или утреник, да се благовремено снасу костури и сгвари уз њих. ј1има Јројановић