Дело

254 Д Е Л 0 каменог доба. Сем осталих интересних цртица из њихова живота, значајан је и код њих обичај шароњања. Ела описује овако: «Овде влада чудна заблуда, да главобоља, неуралгија, несвестица и друге мозгове аФекције иостају притиском костију на мозак. Лечење се састоји у томе, да болеснику кожу на глави расеку у облику слова твердо или крста, па му онда кост иажљиво простружу парчетом стакла, обично у обиму колико један динар, док не допру до Dura mater. Неки пут се оператору измакне нож и задре у Pia mater, и онда је смрт неизбежна.» «У најбољем случају умре половина подвргнутих л>уди овој операцији ; али при свем том је ова варварска навада из обичаја и нразноверице тако распрострањена, да је ретко ко одрастан без ове рупе на лубањи. Мени је причано — вели Ела — да се на место извађене мембране тури под кожу парче кокосове л.удске®. — Овде се Ела мора бити пребацио, хотевши да каже на место извађене кости а не амембранеи, што сам ја у осталом слично чуо да чине ^рнаути, кад им неко размрска темењачу. Они на место извађене кости уметну парче лепо оструганог врга и преко њега спусте кожу и зашију је. Инструменат за трепановање је код тих микронезаца зуб ајкулин нли оштро-ивичаста шкољка Трепановање лубања иде и у прадоба јевропског становнпштва. На многнм местима нађени су костури нз неолитске периоде (млађег каменог доба) с очигледним шароњаннм лубањама. Павле Брока особито се потанко бавио овим испитивањем и доказао је, да су тадашњи хирурзи исецали парчета на лубањи живих и мртвих људи. Чак има коштаних исечака и од 16 сантиметара у обиму. Они су то вршили каменнм ножићима. Здраве људе већином су шароњали два до три пута — као и Црногорци. Нсечке су бушили и као хамајлнЈе носили о врату. Код неких су те хамајлије нађене у самој лубањп у гробу, из чега Брока закључује, да су и пранароди веровали у Онај Свет, моћући уз упокојене и парчета лубање — хамајлије — да их и тамо чувају, као и на земљи. од злих духова и других невидљивпх нанастн. Трепановане лубање иронађене су у Француским пећинама и долменима, у гробницама у Марну, у старим гробовима Канарског Острвља у долменима алгирским, у Мексици и Перу.