Дело

ШАРОЊАЊЕ У ЦРНОЈ ГОРЦ 2оЗ роњати долази од арнаутске речи шара, која значн пила (тестера). Пнструменат за просврдљивање костију лубањских није нншта друго него два или више десиметара дуга гвоздена цев, која је на једном крају назубњена баш као тестера, зато се и зове шара не само код Арнаута него и код Црногораца. Човеку се шароња глава од убоја и неких других болестп, као : дуготрајне главобоње, падавице, а у Албанији и од лудила. Ту операцију врше прости њуди из народа, али их у Црној Гори ипах зову „докторнма”. Ти «доктории, кад нх зовну. поступе овако : Болесника положе на земл>у, па ако је ударен чиме по глави, онда му буше оно место с размрсканим костима; ако је пак иначе у глави болестан, онда му редовно шароњају једно место на стави (шавовима) темењаче и потињаче. Прво му ((докторв расече кожу оштрим бријачем на угао, полако одигне, па онда оструже мосо, док се кост не забели. За тим шаром почне да сврдла кост, али тако да на једном парчету, према себи, мање струже, због чега на томе месту остане као језичак тек потпиљен, а у осталом се кругу сасвим рупа пробуши. Кад је с тим готов, онда сребрном кукицом тргне простругану кост на више, и она се откине на оном потпиљеном репењку. Често пута извађени колут може да буде као дводинарац велики. Одмах по извршеној операцији покупи се подливена крв свилцем (памуком, који се не свила), зашије му се кожа и привије болетин (мелемница). Највише може човек да поднесе шар три пута, али слаби л>уди од трећег шара обично умру. Дечаке млађе од 14 година неће да шароњају. У Беранима и целом Хасу најчувенији су „доктори“ из Тосканије, а у Црној Гори Кучи, код којих се овај обичај до послетка задржао. Међу њима на највећем је гласу био „доктор” Нико Иличковић из Црмнице, коме су доводнли болеснике из најудањенијих места. Самуило Ела дуго је година проживео на острвима Тихог Океана. Острво Увеа било је најплоднија зем.ва за његово многостручно испитивање. Тамошњи су урођеници папуанске расе; до скора су били страшно дивљачни и људождери Што се тиче културе за љих се справом може рећи да се налазе на оном ступњу, на ком су Јевропњани стојалн за време