Дело

0 ПОЗОРИШТУ 269 десну, и т. д. и најзад, посло дужега тестерисања, дубљења и бушења, нама или пође или не нође за руком, да од њега начинимо комад за позорницу. — У овом последњем случају враћамо комад ппсцу, незадовоњни и собом и комадом, и песннк се повлачи још даље од позоришта пун разочарења, и посвећује се, не без штете ни ио његов песничкп дар, другој врсти појесије, где ће внше напретка имати, у чему донеклепма и право. Драмски песници, не само по мом мишљењу, већ и по мишљењу других који се баве позориштем, треба не само да су на пробама свога комада, већ шта више морају бити на свима позоришним пробама, да им па тај начин техника позоришпа буде потпуно позната, н да им поичање за драмска дела или као што Геге рече „право дасака“ прожма и душу п тело, јер ухо има своје перспективе исто као и око. Мислим да за потврду овога тврђења не треба да наводим, да су Софокле, Шекспир, Молијер, Рајмупд били глумци, о шпаиским драм. песницима и да не говорим, а сви знамо колико су труда у својим младим го дпнама улагали Гете, Шилер и Грилпарцер да што боље познају позориште На жалост има и једна жалосна традиција код немачких позоришта, по којој се свака сарадња на пробама песнику потпуно забрањује Један старн, иначе паметан редитељ, имао је овај принцип: «несник нам да свој комад, ја га инсценирам, али на пробама не само да му забрањујем да што поправља. већ не сме ни битн ту.“ Таква је праксанемачком позорншту и његову репортоару страховито наудила, п веома су паметно учинила многа позоришта што су оставила ту практику да песннк није више редитељу и глумцима незванп гост, већ ако не по све добродошао, а оно но тако непри јатан, као пре што је био случај. На нробама треба иоред несника и критичари да буду, неколико година пре, него што почну одлучније о позоришту да говоре, и то на свакп начнн млађи људи, јер се старији задовољавају и предствама. Но шалу на страну, о немачком позоришту и ирнликама у коме се налази, није могуће исцрпније говоритп ннти иравилнији иојам добити, ако се не спомене његов однос према новинарству. У осталом се то може с неколнко речи обЈаснпти, јер је ствар сама но себи већ разговетиа. Остаје врло мало да се каже; да се изразе неколико лепих жеља, које иису без значаја Новинарство, како данас стоји, контрола је сваке установе која