Дело

270 Д Е Д 0

се ослања на јавност; за околину у којој је, а нарочито за позориште новинарство је од пресудне вредности, јер је оно спона која позориште за публику везује, јер се у новинама потпуно износи да ситница све што у обичном животу и на пољу уметности живо изиђе, и о свакој се појави говори са таквом исцрпношћу, да нам се даје права слика свега и свачега. Од какве је вредностм новинарство по духовни. политички и друштвени живот појединих народа, по цело човечанство, о томе нпје овде место да говорим. Напоменућу само у каквом односу стоји новинарство према позоришту. Новинарство није само у садашњостп од вредности по позориште, већ се утицај његов у том погледу преноси чак и у далеку буду1>ност, и силом свог утицаја најбоље нотврђује речп Шилерове: „нотомство не плете венце глумцима”. У познпја времена шта више, кад ко хоће о чему из прошлости да добије што јаснију слику треба да завпри у новине из тих прошлих дана и биће задовољан. Кад би отац немачке критике. Лесинг, погледао сада шта је па пољу критпке до сад учињено, морао би бити задовољан. Да не иде баш сасвим глатко између продуктивности и критике, ко би то смео порећи? То је бпло, и биће док је људи и њихових страсти, с којима се и принципијална н лична питања расправљају. Желети је само да млади људи, који мисле да се посвете критици. походе чешће позориште, да не би после примена њихове теоријске спреме била вивисекција на телу уметности. Том ће се приликом упознати критичар с гомилом тешкоћа, на које се свакога дана. свакога часа наилази у позоришту, и на које сваки, ко у позоришту ради на ма шта радио, мора да рачуна Ua тај ће се начин апсолутни принципи критичареви иретворити у релативне сами од себе. Не би било згорега кад би се на вишим школама установиле катедре за нову драматургију, јер судећи по свему, сви који се сада баве критиком, приступају свом новом послу ирилично неспремни и неприродно, јер све сшо, што су учили за време свога школовања, не сго.и у Бог зна каквој вези с иослом, којим се доцнијо баве. Оваква је иста жеља речена још пре 15 година у Паризу, и шта више овако прецизована: један од старијих Француских критичара, који је кроз дуги низ година вршио објективно свој посао, треба да