Дело

274 Д Е Л 0 јама и њиховим симболичким намерама, које су изнесене у драми, иочеле силно да уде, те у место да те новине помогну драми, како би идеје које кроз н>у провејавају што бол>е утицале на гледаоце, оне су је шта више сасвим утукле. Крајње је време да се о томе озбињно промисли, те да се спасе драма из тога хаоса, у који је лакомислено бачена. Крајње је време, да се иојави неки естетичар, који би исто онако, као што је Лесинг поставио границе појесији и сликарству, поставио границе сликарској и аозоришној уметности, (поред свега тога што се Лесингов „Лаокон* не тиче само драмске поесије, већ у опште, ипак се много може применити на драмску појесију од онога што је он казао). Навешћу неколико реченица из Лесинга објашњења ради : „У непрестано променњиву природу уметник може да баци само један поглед, само један моменат да уочи. Сликарски уметник не само да може само тај моменат да угледа, већ и њега само с једне тачке иосматрања да схвати. Сад, кад су уметничка дела свршена, и то она која су постала на основу онога једнога јединога погледа, и тс израђена тако, да се непрестано могу посматрати, онда је врло јасно : да онај једини поглед, бачен у природу, посматрану још само с једне тачке посматрања, није могао бити довољан, да се на осноЕу онога што је њим сагледано створи уметничко дело. Алп за постанак уметничкога дела довоњно је оно, што оставња машти слободно ноње.” За тим : «Све до ситница извести и показати оку, значи свезати машти крила.” На другом нак месту вели Лесинг ово : „Како се сликарска уметност не може обзирати на време, јер је везана за место, будући нам може само цртањем представити оно што хоће да изнесе, њој је онда немогуће да нам представи развијање једнога догађаја.” Кад дакле тако стоји са сликарском уметношћу онда ћемо лако појмити, колико ће нам моћи редитељ представити развој једнога догађаја, инсценирајући га живим сликама, које су већ ту, јер он то мора да постигне: глумцима, декорацијама реквизитама и осветњењем, и то све тако да поређа, да они дају слику — посматрану једним погледом и с једне тачке посматрања — која ће увек јасно, ма кад се сагледала, да верно представи оно што се у комаду