Дело

0 ПОЗОРИШТУ 275 хоће? Тражити 04 њега то, значи збунити га и ставити га у аоложај 4a не може о^говорити захтевима ceoje уметности’, то је немогуКе! Не мислим никако овим да кажем, да редитељ не треба да се обазре на групе, које се стварају самим развијањем радње у комаду и да не треба да их уметнички обради. На сваки начин тако не мислим. Јер групе, које се из развоја саме радње у комаду стварају, треба да су од најјачег дејства, а да то буду, треба п редитељ и глумци да имају дово.бно појма о умотности, те да их тако изведу, да представљају живу пластику, у вези с правилно изведеним покретима прсдстављача, а то je увек најзнатнији део игре глумаца. Но од модернога редитеља тражи се још више. Од њега се данас захтева да употреби само такве декорације, одело, реквиште и т. д — и то не само у историјским комадима што ће бити што је могуће истинитије, историјски верније, шта више ако му је могуће баш праве да набави, да представа једног историјског комада личи на археолошко предавање. На тај начин је дата могућност, да буде позоришни критичар не само археолог већ и антиквар. Морамо се чудити, да се те ствари једнако сматрају, не као неке споредности, већ као главно, најглавније, шта више нешто гито мора бити. Овако мисле на жалост и многи од увиђавнијпх пријатеља позоришне уметности, поред свега тога што се излишност тих ствари да лако уочити, само ако се упореде с другом уметношћу. Сад, може неко с истим правом ово рећи : «Мени је неразумл>иво, што је Лаокон у оној, иначе дивној групи, представљен наг, јер je он на сваки начин имао на себи одећу, кад је као свештеник био у послу око жртвеника у храму, у тренутку. кад су њега и синове му напале змије. Мислим да би било верније историји. пстинитије. кад би он био представ.Бен обучен у свештеничко одело, са свима знацима његова позива.” На сваки начин, тада би се постигло оно: верније историји, али. дивне групе не би било Што је овде одећа за Лаокона. то је оно «верно историји® за дух драмских дела т ј. облачи их, скрива их. Како је сад сликарска н позоришна уметност како тако спојена, неће бити никакво чудо, ако се једнога дана затражи, да се и скулптура споји с позоришном уметношћу. Онда би неко могао, у пркос Лесингу, да тврди : да би група 18*