Дело

276 Д К Д 0 Лаокона много силније утицала на гледаоца кад би у једној побочној соби, од собе где се група налази, био један вал>ан глумац па да, док гледаоци посматрају групу, изговори један Лаокон-монолог, пун јецања и уздвсања; на тај би се начин спојиле две или три уметности, кад би још и пратња музике ту била Из овога се може лако закључити : кад год се говори о спајању позоришне уметности са сликарством и скулптуром, добива се довоњно магеријала за хумористично предавање. Све те принципијалне заблуде почеле су немачкој драми да уде још од свога почетка, но тек онда почеле су да падају у очи, кад су се почели представњати Шекспирови комади у Немачкој Кад је при крају прошлога столећа Фридрих Лудвиг Шредер омогућио да се Шекспирови комади могу представљати у Немачкој, онда се морало представњати на позорницама, које су за оперу биле начињене, јер у то време драма још није била толико цењена, да су за њу нарочите зграде зидане — и зато се морало у опери представњатњ И тада, замислите, није се бина преправњала за Шекспирове комаде, т. ј. да се направи да одговара захтевима комада, већ, на против, та ремек дела, драме Шекспирове дотериване су за оперску бину, која је духу самих комада противна. Дотеривање комада вршило се од сваке руке. Ту је било: скраћивања, продуживања, избацивања, дометања и свачега, те су онда тако прерађене комаде представљали на бинама, које су створили Талијани и Французи без обзира на класичну бину. На тај су начин извођени стари Германи на романску бину, т_ р. увођени су у туђу земњу и околину, док ми знамо да је Шекснир обраћао нарочиту пажњу на бину п преправњао је у духу класичне бине. На тај начин одузета нам је могућност, да уживамо у правој величини духа Шекспирова и да се дивимо величанствености његових комада. Сва набројана дата, а и оно дотеривање Шекспирових комада, дају се историјски потврдити и објаснити. Племенито би пак било, да се оним њудима захвали, који су се трудили, почевши од Шредера иа до Динглстета, да нам Шекспирове комаде што оригиналније пред счи изнесу. То су иозоришно историјске етапе. Ми смо за једно столеће довоњно упознали генија Шекспирова и сад се можемо са захвалношћу оиоменути