Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 297 то су у неку руку одаомци његових мемоара. Догађаји нз ранијег доба. којн су претходнли политичком делању г. Ристићевом, раснрављани су, и по гдешто в]>ло срећно расветљени, у књижевним радовима његовим само као потребна узрочна веза. Jl сарадња других чинилаца на исгим нословнма којима се г.. Ристић бавио и друге прилике које су се сус-гизале илн сукобљавале с њима, све је то обухваћено списима г. Ристићевим само ради целине u ради леишег рељеФа у излагању. Ади ако списи г. Ристића нису још историја, они се неоспорно имају уврстити у најдрагоценији историјски материјал. Они нам пружају не само ингересантне нодатке историјске из прве руке већ, што је још далеко важније, у њима су изложене многе ингимне нобуде, које су руководиле u одређивале српску нолптику у тешким и судбоносним питањима. Они су жпва слика оних погледа u мпшљења, оннх нада и циљева. који су владали у писца u његове околине, као u у других меродавних чинилаца, у само доба кад су се збпвали догађаји, кад су се вршили нослови о којима они расправљају. Последња књига г. Ристићева, која је пред нама, његова дипломатска историја Србије за време српских ратова, носи све ове карактерне особнне ранијих му радова. Те се особине, шта више, јаче у њој истнчу него ли и у којем његовом другом сипсу. Разлог је за то нрост. II сам г. Ристић исгакнут је јаче, игра главнију улогу у догађајима који су иредмет њезпн, него што је то био случај у радњама које су изложене у његовим ранијим списима Г. Ристић стоји овде у ценгру , унравља неносредно целокупном ериском политиком. Да нскажемо одмах, без устезања, наше мишљење, да је садржпна књиге г. 1’пстићеве далеко од тога, да у с-ваком иогледу одговори задатку који јој носгавља сам њезин насдов: Дипломатска Историја Србије за време нрвога ерпско-турскога рата ! Није на нно, морамо рећи, ова дипломатска историја је п мршава, и нуна празиина н недосгатака. Али наше је тврдо уверење, да г. 1’истићу није много uu стало било до тога, да нам даде иуну п систематисану динломатску историЈу оног крвавог н судбоносног, но свој прилици иретиоследњег чина, у великој источној драми. који је отпочег у Невесињу 1875, а завршио сеуСанСтеФану и Берлину 1878 год. Може лако бити, да још није ни в]>еме, да могућност још niije ту да се на јавност изнесе у свој иотиуности ток дииломатских преговора и интрига. који су одређпвали иравац и утицали на исход тадашњих догађаја. Г. 1 ‘истиЈж, у осталом, о свему оном шго није његов рад, u што није са његовим ]>адом у непосредној вези било као узрок било као последица, гово]>и сумарно резумишућн Факта и прилике, које су изложиле друге нублицисте, не огледајући чак ни да из њих дегажира идеју водиљу, нити да о њима сад, ношто су већ стигли ресулгатп њпхови, свој суд изрече. Не. све то г. Ристић узима у обим своје књиге само као потребан оквир, у који се мора унеги његова радња, ако хоће да се разуме њезин прави смисао u домашај.