Дело

КРНТИКА II БИБДИОГРАФИ.ТА 333 главн, умире, а Јелка на скоро узалуд одлази баба-Каги да јој нађе места за службу и неће да пристане на њезнне беипасне савете- За то време мајка јој усне умилостивиги оца. те је нозваше у кућу. Сем онога номенутога нризора код баба-Кате, који је мало већи, сви су други у краћој радњи пли онису; ну ни један не у гиче на нас толико као овај скрушенп покајничкн повратак Јелкпн у дом својих родитеља. Овој краткој аживој слици једино је равна она најленша у Карловачком ђаку. Да резимујемо у кратко свој суд о ових шест састава. Сижеи, у њима обрађивани, одабрани су; само се то не би могло тврдити за Грех. Три су из сриског сеоског жпвота (Јелка, Грех и Вадњи, дан\ два из српског градског живота у Војводцнн {Карловачки ђак u Наша сестра Милка), аједан из псторије једне нољсче династијс (Четири каранфила). Од ових највећу пажњу ирнвлачи Havia сестра. Милка, што се тиче главне идеје. Кроза све пак, као највпднији конац, нровлачи се љубав младога љубавника према љубавцн. С разнпм усиехом су ови састави написани. При њихноме узајамноме поређењу, што се гога тнче, вал>а имати на уму да су неки од њих, при постању својем, имали већ више таквнх, на које се могаху угледати Јер, сви не посташе у једно и нсто доба, већ у низу од 26 година. Најстарпја је по постању приповетка; Четири каранфила, напи_ сана 1844. године, а најмлађа ; На Бадњи дан, ппсана 1870. годнне; а Карловчки ђак. који је постањем старпји и од Јелке п од Греха п од Наше сестре Милке, ипсан је тек на 16 година носле Четири Каранфила. С тога, дакле, н није чудо, што Четири кпранфила имају у себи онакав избор предмета и онакав Језик, који показује утнцај црквеноеловенскога и стнд у духу ђерманском, док је у осталима п стил леиши, лакши и ‘език за оно доба врло чист. Па пиак, узета у целини, као да су, с уметничкога гледишта, Четири каранфила лепша од Јелке, на зар и од Греха. Не убрајајући Нашу сестру Милку у приноветке. можемо рећи, да. је Корловачки ђак понајбоља од свију у овој збпрци, па посде ње На Бадњи дан. Лепота ових двеју ирича (особито Карловачког ђака). као да ће бити у оним лакпм оииснма кроз које иробија почешће младалачки жар чисто српскога, родољубпвога одушевљења, тихе nojecnje, у оним, сразмерно доста развнјеннм сликама, у којима се радња главних особа нриродно развија, а нарочито у томе: што се у тим сликама, наилазн и на иасаже, у којима је лепе психологијске студије, која захвата у ду бнну нежних срдаца. Иначе су u оне слике, које су развијеннје. у опште благпх, меких боја; које не могу силно да узбуде, већ се нижу, истина као пријатне за око, али доста иросто насликане појаве пз живота. Нмамо u главнпх особа за углед: у Четири каранфила, Нашо) сестри Милцн, а у неколико и у Карловачком ђаку. А остале, н ако су добра срна, не могу се препоручити као угледи, већ само својим махнама могу бити од поуке. Таквих је у Јелци Греху и На Бадњи дан. Збирка овпх приповедака и данас може српске читаоце нријатно