Дело

332 Д Е Л 0 Милкипу душу видимо из речи јој у оном њезином дневнику, ua у слици венчања јој са Владпславом, у лену опису, а нарочито у призору, у радњи, где је благи судпја млађој браћи својој. Ну не видимо је нред нама у онакву животу, како се главна јунакиња у прпповетци треба да показује. Исто тако п заручника јој Владпслава, видимо у радњи с-амо у 1едном призору, који открива несумњиве знаке лепе нриноведачке подобности. То је онде, где неки млади, вајни Србин, „штуцер“, долази ка Владпславу у собу и пита га, где му je заручнина, госпођица Емилија, па тада сазнаје да га је пзневерпла, пишућп љубавна писма Владисааву, који је нпје ни цознавао и да се удавпла у Дунаву, кад јој Владислав на иисма није хтео одговорпти. Према облику овога састава, никако се за њ не може рећи да је прииоветка зато, што у њему пишчева особа одвећ на виднк нзлази и што главпији јунаци не жпве колико би требало; а није то нн права слика, у којој би се њихне најглавније карактерне црте (пли бар главне особе) виделе из властпте им радње иред нама: — већ је ово више беседа, вагреним, младачким, родољубивпм жаром задахнута, коју где-где ресе слпчпце, у којима ie тек по неко од главнијих обележја главне јунакиње и заручнпка јој. Пишчеве реФлексије, које махом иреовлађују* ппсане су лаким стплом којп показује доста нзвежбано перо. Пншчева тежња : да у Мплци наслика „једну праву Српкињу* за сваку је хвалу. Овде је зд!»авих мисли, каква треба да је Српкиња као девојка, као кћи, као заручница, а п као љуба. Ударање на туђински утпцај. на извештачено сувремено образовање, нарочпто српскога женскиња, пма у себи местимице грке ироније, која је сасвим оправдана, јер с разлогом нотиче из нлеменитог и искреног. братског п срнског срца. Нашу сестјуу Милку пријатније је читати u ОД Јелке u од Греха u од Четири Каранфила. Други састав од нстога овога писцаје: На Бадњи дан (стр. 175.—211.). Он је сасвим друкчији од првога по облпку, јер је нриновечица. Занимљив је као н онај, али главни карактер Срикиње, девојке u кћери, није узор. као у оној, него је то покајница, која се каје што не нослуша својих родигеља, већ ускочи за поквареним, сеоским момком, Марком. Према томе завршетк!, и главна је пдеја лепо одабрана. Упоређена са осгалим причама, она ie ио уметничкој обради ленша од свију, сем Карловачког ђака. И у њој има, нарочито у првом јој делу, појединих слика досга развијеннх, ириродно насликаних! Садржина јој је ово. Сеоска лепота-девојка Јелка, кћи имућних родитеља, одбила беше многе честпте просиоце. док се не загледа у момка нз истога села, Марка, који беше скигница, свађалица и иијанпца, али леп на очи. и који је знаде вешто залудети. Да би га задобила, одлази она врачари Кати н добива од ње савет. кзко да то уврача. Ова) је нризор најразвијениЈи. Мало касније Марко је нрпволи те ускочп за њим, алн се брзо нокаЈа, јер Марко и даље живљаше ноквареним животом. На послетку Марко, у сукобу с једнпм сељанином. на мртво ударен по