Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЛА 331 Мирковим стрицем затим приповедање овога о Мирку, лагано и леио се развија у сликама а мало после u последњи часови деда-Радомирови, Ну, касније, откако се (по смрти дедовој) Круна и Мирко узеше, слике нз живота пм врло су кратке. Одмах uo порођају Крупа улгаре — стиже је клетва дедина, на скоро за њом н једпнче joi, а Мирко нолуде. Да клетва старих може силно утнцати на младеж, особито иросту, необразовану, сеоску младеж, о томе нема сумње ; али је истина и то. да је таква клетва сама но себи иретерани гнев ироста сељака. Према томе, ма да Мирко и Круна мисле да их та клетва стиже, ми то не мислимо и не осећамо, те тако се природно губи главии еФекат, који би требало да на нас чини главна идеја: да ни пош го не треба радити оно шго стари под клетвом забранише. Карактер Мирков је као u у опште сви карактери главних особа у нриповеткама овога доба (Богобојеве школе). Он је одвећ осетљив. сентименталан. Мирку све зависи од љубави Крунине. Он није кадар сам собом владати, нпје јунак „на муци“, што се види и пз онога акта, када полуде, пошто му дете сахранпше. Таквпх сувпше осетљивих природа допста пма у свету; ну, као да су много веће реткости у сеоском свету но у оном по градовима. Свакојако, ма биле u за сажаљење, никада не могу битп за углед. Вреднп п прерано умрли (1871.) у 26. годпни, у Војводинп, одакле је u родом : ЋорЏ ЗвекиК. написао је, сем других иоучнпх састава (и превода) п два састава: Нашу сестру Милку, „слику* u На Бадњи дан прпповетку. Прва је штамиана најпре у Омладинској Заједници (1867.). а друга у Омладинском календару ( 870.). У „слица“: Наша сестра Милка (Нашпм кикпндскпм сестрама „по Душану п Милошу“), стр. 121.—161., ппсац казујс како су се љубплп и узели: младпћ Вдадислав, честпти Србин п девојка Милка, узор-Српкиња. Каракгерна њпхна обележја видна су плп у неколпкпм малим слпкама плп у пншчевим реФлекспјама. То је учпњено у нохвалноме смеру: да се српска младеж (u мушкиње п женскнње) ослободп несрећнога утпцаја туђпнштине, лажне „цивилизацнје*, која је по иишчеву мишљењу пзвор сриској „развратности*, јер: „иотребе су неприродно јако умножене*. Нишчева главна особа, Милка, одрасла је, зрела девојка, коју је мати васпигала у чисто српскоме духу и која је, ио смртп мајчиној, друга мати млађој б]>аћи својој. Њу нознајемо пз неколпко лпстпћа нз њезина „дневника*, који она с одушевљењем и реФлексијама иише, да „кћерински сноменик“ нодигне својој маЈцп, н у којем се сећа мајчиних савета: да се не поводи по „шареној спољашностн, што вара очп,“ већ да најире добро размислп, шга је „лепо, узвпшено, ноштено, српски', да треба да „слободиа човека љуби“, да је смерна, стидљива, да има у себп „народнога ноносаи, да не цени много знање гуђег језпка, јер то „још ннје изображеност“, да је иоштена, да чита народне сриске умогворпне, а не којекакве туђинске романе u да свом душом љубп свој народ.