Дело

330 Д Е Л 0 када чу за херцеговачкп устанак иод Јуком Вукаловићем одлази као добровољац п кроз месец дана гине у боју нротиву Турака. II Драгиња на скоро умире, а за њом и матп јој, те се Јово касно каје. Главна пдеја : очева самовоља према кћери и зле последице од тога, врло је захвална задаћа. У овој прпчи. чпни нам се, видно се истичу два дела : први, који траје док Јова не исказује своју одлуку да Драгиња нође за недрагога. и у којој се нрта љубав Љубинка u Драгиње. Особито је лепа, пспхологијски изведена елика. како Љубинко Драгињи нзјављује љубав, као што су и лепи оииси, у којима је карактерних црта карловачких ђака Овом делу је ноклоњена много већа иажња но оном другом, који ночиње оном одлуком господар-Јовпном, а свршује се вешћу о смрти Љубинковој, Драгиње и мајке њезине, јер се овде, мимо доста леппх сличица, опажа журба. да се што пре стигне до краја ирпче Пуно родољуб.ва веје из говора Драгињина, а нарочито Ј)убинкова који је „нагласу родољубац* (стр. 58.1. Јепо су одабрани карактерп младога Србина и Срикиње у времену када je у крајевпма, из којих су, овладао, на жалост, код српске младежи утицај туђиншгине и презирање народних обичаја, што су вазда једна од најглавнији карактерних црта једне народносги. Чини нам се да није било довољно разлога иоредитп ову причу са Бранковим Ђачким растанком, као што је то нисац Предговора чинпо (стр. XXIV), највише с тога : што је овде главна идеја носве другоја4uia, u што нити је изнесена од сгране нишчеве, нити се може узети с друге које стране као општа слпка карловачкога ђака, ма да бп се то но натпису јој могло нагађати, нре но што се она прочпта. Гано преминули (у 28. години) Милисав Милисављеви£ (рођен у Пожаревцу, 1846.) наиисао је две прпче : Грех (штамиане у Вили, 1868. год-) ii Вереници (у бечкој илустрованој Сроадијч). Факултетски образован човек, служио је он као чпновник у Смедереву, Шапцу и Београду, бавеКи се највише читањем састава из лепе књижевности. На својим радовима иотппсивао се : Миле. Грех је „нрта из народнога веровања* (стр. 97. —120.). Слабијаје од иретходнпце joj, по уметничкој обради боља је од Јелке, па у нечем н од оне ирве. То, због чега је боља, јесто местимично брижљивије цртање, природније развијање нојединих слика, ма да их и овде, (прп крају приче) има израђених на брзу руку. Главна пак идеја ннје тако одабрана, као у оне нрве трн приче. Узета је „из народног веровања,. Дошавшн једном у једно српско село, иисац се унознаје у крчми са сеоским кметом, чиј је синовац Мирко, 19-годишњи момак, о којем овај његов стриц прича: како је неутешан, јер љуби девојку Круну, унуку деда-Гадомира, из истога села, који је за њ не да, пошто иостоји давнашња омраза између дома Крунпна и Миркова због неке земље, на су њихови стари, иод најстрашнпјом клетвом, забранилп својима свако пријатељство и сродство. Онај долазак иишчев у крчму и разговор с