Дело

338 Д Е Л 0 Dwpuy-Peyou 'l'abbe Leopold). La Bulgarie аих BuJgares. Hier, aujourd’hui demain, par—Vicaire qeneral, procureur delegue de Г Archeveque de Bulg’arie pour la France et la Belgique ParisВгихеПе 1896. вел. 8° 390 Полож1 нисца ове књиге одређуЈе пред читаоцем одмах и њен карактер. „Потпуно савремена. La Bulgarie aux Bulgares појављује ce, велн у нредговору њен ппсац, у доста повољном тренутку да задовољп читаочеву радозналост. То је збијен п ако потиун преглед свих догађаја који су у вези с политичком и верском исторпјом занимљивог бугарског народа, i oju је у толикој мери занимао целу Европу у последње време“. Ако ова изјава нобожног иисца није баш сасвим скромна, њему се не може порећи, да се трудио да нам изнесе материјал и документе, који се једва могу сабраги за годинј дана, колико је он у Бугарској нровео. Осим предговора и једног путонисног увода књига је подељена у пет глава и на 54 заглавља. У првој се говори о физичкој геограФији (21.—120.), у другој о нолитичкој историји (33. - 121.) за тим о етнограФпји (121.--160.), онда о економском уређењу (161.—213.) н најпосле о верској бугарској историји (214.—370,). Кад је цела књига већ била свршена н зањључена, онда јој је додат још један чланак: Апостазпја. Наш нисац је на стр. 113. тврдио, како су новинарски гласови о иревођењу кнеза Бориса у православље иросто клеветање. Баш кад би га и Бугари и Руси захтевали, оно би с презрењем било одбивено. Huje ли кнез Фердинанд на сличне „подлачке u глупе* савете одговорио, да £е се аре одреКи ирестола, иа ако устреба и живота, но што ће иристатн на аностазију ? Није ли ту изјаву иредала у једном писму штампи сама његова мати, књагиња Клеменгина ?! Главу о кнезу Фердинанду завршује писац овим редовима, пуним одушевљења: „Кнежево племенито и великодушно држање, које је најлепша сведоџба његове одлучности и најбољи утук свима клеветама, зајамчава му од сад, више но икада, симнатије целе независне и беспристрасне Евроне у истој мери као и љубав п преданост бугарског народа.“ Предајући ирви примерак своје књиге нринчевима Борису и "Кирилу, писац је пропраћа музиним усклицима : „Boutons de Lis de France eclos en Bulgarie, Јоуаих d' une couronno au front d'un noble roi Vous feres refleurir votre illustre Patrie Et vos sujets aimes vous suivront dans la Foiri Какво разочарање за нашег писца, кад је носле оваквог усхићења дошло превођење Бориса у иравославље, у место да он иоведе своје поданике у католицизам ? ! II онда, разуме се, настаЈеједна „богоугодна грдља“ кнеза Фердинанда у мери, у којој то остали смртни не би никад учинили. — Сасвим природно је глава о Верској Историји понајбоља и ионајпотиунија, нарочито с погледом на тежње и односе Римске Цркве у Бугарској.