Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 339 D. Ii. Gersuny „Artz Д'- Patient.“ II Auflage, Stuttgart 1896 стр. 63. У овој малој, али врло интересној књижици, која је веК доживела друго издање, иокушао је чувени бечки лекар и хирург д-р Герзуни, да нам у кратким цртама наслпка онај многоструки однос у коме се налази лекар на спрам болеснпка п обратно. Та, тако да кажемо нспхолошка страна лекарског познва, врло важна за сваквог лекара, не учи се у школн, већ је ресултат само дугог искуства. С тога је ова књнга добро дошла нарочпго млаћим лекарпма, који са пуно љубавн н воље ступају на свој тешки позпв н врло се често разочарају, само с тога што не познају још добро љуце са њпховпм спћушним махнама и слабостима. 11 ако је књижица у првоме реду намењена лекарима, крји ћеуњојнаћн много искренпх поука и савета (како се ваља оиходитн с болесницима u задобити њихово поверење) као п благпх прекора и нријатељских опомена, с многом верном слпком, која нас иодсећа на слабије стране наших познаника — колега: — она није на одмет ни лајпцпма. У њој ће u онп, који нису лекарц, наћп корпсног и занимљивог. Нарочпго се препоручују чланци: о пзбору домаћег лекара, о штетном утицају околине на болесника, о кућевним лековпма, о саетављању консилијума лекарског и т. д. којп су сви писанп лепим стплом u задахнути љубављу хумана лекара, а из којих провејава мисао: ,само добар човек може бити добар лекар.“ Д-р В. Ж. Ђ. Un probleme sur les Series (рад у журналу Nouvelles Analles des Mathematique, Ni. 2. Paris. 1896.) Remaraues sur les equations de Dynamique et sur le mouvement tautochrone (штампано у American Journal of Mathema tics. Vol. XVIII. N- 2., издање Балтиморскога Jolm Kopkins University). Оба су рада г. Михаила ПетровиКа, прОФ. Бел. Школе. (N првоме се расправља једно пптање из теорије бесконачних редова, на које се често пута наилазп у магематичкој физици, нарочиго у теорији кретања топлоте и електрицитета. У другоме писац налази неколико нових и оиштих теорема Динамике, од којих нарочиту нажњу заслужују оне, које се тичу теорпје тако званог таугохроног (изохронога) крегања, за коју је теорију писац извео један врло оншти ресулгаг. н.