Дело

НА КРИТИКУ l'. ЛЕЛКНКА МИХАЛЛОВПКА Т1РОФЕСОРА 343 су неиознате у овнм пределима^. па јс ту метуо тачку и завршио сгав н ако је у књизи на том месту тачка и запега и став се даље иродужује речима: „ни лети се овде не чује грмљавина.“ II кад сам ја речи бура и олуја дао значај да је то јак ветар праћен грмљавином. као што се то вндп из самога начина нисања, онда г. критичар није имао права, да и.м даје други значај само да пронађе контрадикцију. Говорећи о нгличастим оилацпма, г. кригпчар вели: „то би за популарно дело било довољно“, па одмах за тпм — само да буде једне иримедбе више —: « ипак бн се могло узети онако како сс та ствар у метеорологији сматра.* Кад бих пнсао мегеорологују, ја бнх сматрао за дужност да пзнесем разлику нзмеђу леденнх нглнца и ледених кристалпћа, призмица (али не онпх г. Јеленковнх „нз којих не пада ништа“), међутим , пошто су игличасти облаци споменути само да објасне нзвесне појаве (без обзпра да ли ће те пглице падатн на земљу илн не) и ношто н сам г. Јеленко прнзнаје да је то довољно за популарно дело, онда је и сувпше очевндно, да је горња примедба била сасвим излишна. Код нримедбе о плаветнилу неба г. критичар износи, како је нетачно речено да је нлаветнпло неба „ваздух у јако диФузној светлости* већ „да је у самој ствари то врло сложена појава.“ II онда набраја Briicke-a u Rayleigh-a, како је ваздух „мутна средина.:‘ и како у илаветннлу неба нграју улогу две ствари: .,величина сусаендованих честица и таласка дужина светлости.“ Другим речнма, г. крпгпчар је хтео рећи да се поред обичног одбијања светлости са сптних суспендованих честпца меша и диФракцнја, u да је зато појава сложенпја него што сам ја казао. То само показује да г. критичар не схваћа како треба реч ,,дифузна светлост.“ Ја знам врло добро, да се са обичним одбнјањем светлости са сусиендованнх делића у ваздуху меша и дифракција светлости, а знам исто тако — шго изгледа да ннје познато г. критпчару да је днФузна светлост ваздуха јошмного сложенија него што г. критичар мисли, и да она није резултаг само одбпјања и диФракције (савијања) светлости већ да ту играју врло важну улогу и преламање и расииање (дисиерсија) п упијање (апсорпција) а гако псто и поларисање, јер је диФузна светлосг неба више илп мање увек поларисана Па нпак све то скуна узето у пзвесним приликама не даје нишга друго до дифузну светлост. која може иостати ма којим од горе наведених узрока нојсдинце илн дејством више њнх у исти мах. Ја сам врло јасно казао, да прашина, водена пара и сам ваздух чине заједно, те је изглед неба различит у разнпм прнликама; „од њих долази, вели се тамо час чисто илаветннло, час црвена, час оиет друге боје у којима се ваздух јавља.“ То је за читаоце којима је књига uaмењена довољно; ја сам сасвим задовољен ако онн уиамге да тп елементи утпчу на боју неба. Њих се не тиче u не може ux се сада тицатп, да ли је за постајање дифузне светлости. у којој онп виде небо, цретежније одбијање нли апсорпција плп диФракција светлостп како када то бпва. То су питања високе Физике: она се не могу износпти ни у