Дело

342 Д Е Л 0 Овде ћу напоменути само толпко, да сам ту слику нозајмио опет из једне популарне Фпзнке на Француском језику, па сам мислио да кад она не вређа Француске Фине нерве. неће ни код нас људп од ње падати у несвест. За промедбу г. критичара о светљењу тела на 500°, неко би рекао да је цепидлачење а мени се чини да је постала из несмогрености. Он вели, да усијани гасовп имају своју карактеристичну боју , а заборавл>а да то нравило, тако изречено, не казује ништа. јер један исти гас може светлети разним бојама према томе, под каквим је прптпском. Гас под великим притиском у светљењу се готово не разликује од чврстпх и течних тела, и онда је очевидно горња иримедба неумесна u несмотрена. Примедба о помрачењу сунца je сасвим излишна. Да сам се упустио у објашњавање зашто помрачење сунца не постаје при сваком мдадом месецу, као што го захтева г. критичар, онда се бојим да ми он не би цребацио да то није ствар физикс већ астрономије. и да о томе није ваљало говорити ! Пребацује мп г. критичар , шго сам казао да сунчева светлост збрише својом јачином све остале изворе. Јер г. Јеленко, као Фпзичар, зна, да сунце не може узети сунђер иа пзбрисати светлосне пзворе, те се због тога љути на онај мој израз. Ја сам уверен, да ће мало читалаца бити, који ће кад прочптају горњи нзраз, помислпти да сунце сунђером пли каквом крпом брише све звезде, свеће и ламие и т. д.; а исто ће их тако мало бити који ће наћп да je, место тога, боље рећи: „маскира“ њихову светлост. Погрешио сам. што сам „акцеитирао“ онај израз од А. Стојковнћа, да блудеће светлости „горе“, јер је већ, вели, речено да се свегљење тела, названо „ФОСФорност“ добива кад тела светле на сасвим обичној температурп, дакле хладна, — као што се из ове ирилшдбе види , за г. Јеленка горе само она тела Koja нису хладна него врела и горења на обичној температури не може бити. Хемичари веле да је горење јака, бурна оксидација; ирема томе обична оксидациЈа је слабо, споро горење. Кад гвожђе рђа, оно се оксидише, дакле сноро гори; то исто вреди за све иирОФОре као u за фосфор од кога је и дошла горња реч ФОСФОрност. II кад се за гвожђе, које рђа и то без светлости , може рећи да гори онда се у толико ире може рећн да блудеће свеглости горе кад ту има и светлости. Мени се чини да А. Стојковић још у ночетку овога века није иогрешно схвагио значај речи „горење", као што би хгео rt Јеленко да докаже. Ни сад не налазим, да је боље бпло узети у мојој књизи реч „фосФоресценија“ место ,,ФОСФориост.“ Код описа полаЈших предела, г. критичар j‘e наишао на извесну контрадикцпју. Контрадикција се може у свако.ј књизи наћи кад се речи из једнога става препесу у други u кад се речи које сметају контрадикцији изоставе. При навођењу тога места г. Јеленко нише: „Буре и олује