Дело

КРИТИКУ Г. ЈЕЛЕИКА МНХАЈЛОВИКА ПРОФЕСОРА Ш за свеглост. Кад се дакле у народу индентиФикује жзрак“ с „ваздухом*, онда није ни мало чудновато шго ће по моме схватању „ваздух бити прозрачан.“ Ето шта ме је руководило да речи „прозрачан“ дам онај смисао, који је у књизп употребљен. Из тога се у нстп мах види, да те називе нисам тако узео из тежње за оригиналношћу или гек на иамет , и ако сам у томе ногрешио, (а ја држим да нисам), на ту су ме ногрешку навелн извесни називи, у народу усвојени. Ни за небеске маглине нема у народу пзраза, а то са гог простог разлога, јер се оне не внде голим оком, те народ за њих и не зна. Сам њпхов облпк ie магловит, геометрпјскн неодређен, па је то н дало повода — а не њихов састав плп даљина од земље — те су им остали наиоди далн такав назив („nelmleuses*, „Nebelt'lecken* а најобичније ,,Xebel*; „nebula“ н т. д.). Кад ux на пример Немцн могу звати и „Nebelflecken* и „Nebel* држим да ux и ми можемо називати маглинама и маглама, и ако г. критичар вели да су назвате (не знам од кога) „небулозе.“ Слпчне је природе и она нримедба, где г. критичар тражи да се мој назив „атмосверско преламање“ замени његовим називпма : „астрономска реФракцијаи или „преламање у атмосФерп.м. АтмосФерско преламање значи преламање, које врши атмосФера илп које се врши у атмоСФерп дакле карактерише сам ностанак иојаве, а астрономска рсФракциЈа означава примену закона тога преламања у астрономији. Па како атмоСФерско иреламање постоји свуда где год има а гмосФере, иа дакле и у оној атмосФерн где нема астронома, то држим да мој назпв боље одговара самој ствари. Код ове примедбе г. критичар вели : „Пошто се под овим разуме астрономска реФракција, услед које се звезде никад не виде на правом свом месгу, већ увек померене за угао реФракције , то је подесније“ u т. д. — Сасвим умесно нримећује г. критичар мало даље , да у мојој књизи пма неколиких места, за Koja му се чини, да су нејасно исказана. Ла ћу му помоћи да констатује, да је такво нејасно место и оно где се говори о том атмосФерском преламању, па се каже: „Оне звезде, које стоје уираво нзнад наших глава, не мењају својих места услед агмоСФерског преламања.“ Да ово место у мојој књнзи није било нејасно, г. критичар еигурно не бн могао тврдпти да се услед атмосФерске рефракпије звезде никад не внде на правом свом месту већ увчк померене з? угао реФракције У свом гачном истраживању наномена н прнмедаба замојукњигу, г. критичар је нашао да на слици 87. доњи зрак ннје искривљен већ нрав. Пре би могао казати да није довољно нскривљен , али не може тврдитн да је сасвим прав нарочиго у гушћим слојевима. Нека још једаннут испига, на начин, како се испитује континуитет крпвпх линија, на ће наћи. да је доњи зрак истина слабо али ипак искривљен. Има једна слика у књизи, која нарочиго вређа иптоме осећаје г. критичара, а то је она која представља Нерона и борбу гладпјатора.