Дело

348 Д Е Л 0 кои јг изнео постанак те комисије и саопјитио рад њен са прве две седнице. Издан.е руске Акаде.чије Наука. — Феfipyapa месеца 1884. године тадашњи нро-j-ecop петроградског университета д-р В. .Лагић прочитао је у седници Петроградске Академије Наука у Одсеку за рускнјезик и књигевност предлог: да друго одел.ење Петроградске Акадсмије издаје нарочите зборнике, у којима би се штампала проучавања рускога језика, старог и новога, у граматичком и лекснкалном погледу, у облику прегледа језика нојединих споменика или говора нојсдиних крајева или тумачења појединих речи с назначењем н.нхових извора, физиолошкнх особитости, акцента и т. д. У тим зборницима текстови су се могли штампати само у ограниченој мери, као обрасци. Та новремена издања излазила би нод нменом „Изсл-ћдовашз по русскому взцку* у књигама •око 40 табака, годишње највнше но јеша књига. Предлог је тај Академија прихватила и новерила редакцију предлагачу, који је одмах цришао к извршењу саме замисли. За прву књигу беху прнмљене две радње.- М. М. Козловскога „Изслћдоваше о лзнкћ (Јстромирова Е aiire.iiau и А. А. Шахматова Ј1зc.ilaoBanie о лзикћ новгородскпхт. грамотв XIII и Xl\ в1;ка", које до 1886. бехуиштампане и поссбице ошта.чпане. Али натом стаде. ПроФ. Јагић би одазван у Беч, те немогадо »краја извести свој илав н издати I књпгу ових Ј1зсд|,дова1пл.“ Кад се крајем године 1887. о братн Иетроградској Академији да му штамна нрикупл.ени огромни материјал, којнсетиче црквснословецскога језика прошлих в кова, Друго Одељење донесе одлуку, да с.е ово штампа као трећа радња у првој књизи поменутога зборника, и ако строго не одгоn'apa његовој ирвотној замисли ни но садр.жини ии но обиму. Ме),у ирвим двема радњама ч овом трећо.ч нема ни унутрашње евезе нн спо.Башн.с сразмере, како вели проФ. Јагић у нредговору у овој нрној књизи. Тако се омогућн да угледа света прва кн.ига Ј1зe.i 1.довашннакон дванаеет година. Она је iki нас не са.мо интересна већ п знатна са Јагићева рада, чијп јс натнис .Разсузаденш шжнославзнскојј п русскоН старини о церковно-c.iaiuiHCKOM i. взик|.“ u који захвата веl.u ео ове кн.игс, од 287. до 1070. стране. (»нај. који хоће да се позна е развијањем граматике н граматичкога смисла на југу гловецском п у Руса, потребно је да прели1 iава ову књигу, јер ће у њој иаћи сав магернјал. којн ее тнче црквено, ловенскога од првих почетака. као п суд о том материјалу. Сав ов.ај огромни материјал иоделио је- нроФ. lanil, у 10 глава; уза сваку гллву гокори н о материјалу, који је у њој штамиао. У ii|>ној глави саонштво је из рукоиис& биограMiie ен. Кприла п Методија и нз „Цовћсти временних л1.тј.“ све оно што сетиче словенекога језика. У другој глави штамиао је: поанату ацологију Црнирисца Х|)аГ,рога но •угареком рукопису од год. К148. и по једном московсиом, даље бугарску прераду по рукопису XIII — XIV в. и руску редакцију по рукииису XVII в., а u „CKasaHie о славласкихв книгахЂ.“ У трећој је глави пролог Јов. Егзарха из предговора к преводу Бого словије Јов. Дамаскина uo р. XII. в.; у четвртој „OcfcMb честии слова**; у петој Константина ФнлосоФа „0 правописуи поједином рукопису карловачком XV века, као и изводи тога дела ј \жн >словенски u руски. Шеста је глава носвећена Максиму Греку и његовим радњама; седма се бави о разним радњама граматичке садржине од XVI века на даље,- > осмој је руски превод Донатуса (Днмитрија толмача и других),- у деветој саопштен је граматичке садржине рукопнс чудовскога манастира с краја XVII века. У десетој су г.тави библиограФске напомене о изворима у иретходним радњама као u допуне и исиравке; у овој је глави саопштено неколико нових рукописа граматичке садржине. На крају су овог огромног матернјала „Указатели“: »статеи“, „именв личнихт>а, „геограФическихт. назван1и“ u „предметовг.“ Први овај том стаје само пет рубаља. Александер III у руској литератури. — А. Шевелевњ штамиао је недавно у Москви H'i врло финој хартији, књижицу oi 57 етрана у којој је штампао библиографскц преглед, у хронолошком реду, руских издања |Књиг;1, броширн и т. д.), која се тичу живота II рада пок. рускога цара Александра III. Натпис је овом раду „Александрв III вк русскои литературћ11,- у књизи има и неколико царевих слика из разних времена. Восна и Херцегонина на шнајцарскоч географском конгресу. — На XI конгресу швајцарских геограФских друштава, који је био у Женеви од 13. — 15. маја, ове године, међу многобројним саопштењима u иредавањима долазе и саопштења нознатог агеита босанске владе Ханри Мозера „Аолонизација мирним иутем на Балканскоме Лолуострву — у Босни и ХеЈ>цеговпни/“ 1Бегова је сврха била , да упозна швајцарске геогрнФв с напретком Босне н Херцеговине од окупацнје на овамо и да их заинтересује, из више разлога, овим покрајинама. Како су ова саопштења од велпког интереса за нас Србе, а нарочито веома карактеристична за оцену данашњега сгања у окупираним земл.ама и средстава, којима се служи аустЈшјска администрација, саопштићемо их у срискоме нреводу доцније заједно с извешгајем нашега сарадника Николе С. Нетровића, којн је био на конгресу као дописник ,Дела.и l.e Droit liiternatioual dans les rapports d(*s Slaves Meri(lionaux au Моуеп Ag*e. Овако ce зове расправа нашега сарадника д-ра Мил. Р. Веенића, штампаиа у бриеелској Revue de droil Interuational et de Legislation Comparee н на но ce. Смрћу нознатога ГеФкена постао је г. Беснић сауредником тог