Дело

Б Е Л Е III Wr Oi)|| РЧЗКЦвЈЈ! ie 0 чц "Л88 Прц Бгг г петој Б( ■' ПоЈед»8ј 1. Qll ]Ц;Ч РУ«Ч0ц •W.f 1! &(8 Р»ни ^'1 века i кветој ед Pjtomre r Ml века. i '1 Ш II., ;н саоншц 'f шерцји 'Дчетовг.»jifa.68. iHTepaitfi ih шцу Oii' ifjiorpaM 'CUI ВЗДЗсгу ' laij' i Аљииј. ampiIUi IJ 8№E речена, на. eoiii ј», ове # штењнчн ,i 1038*1» i3ep» Jf' 'мкшгЛ 1ШЦ ШЈЈРр® ерцеговга iHiep«!? Ui. № нтерееа Ј периет. ijfl •№ ?' t 8i8 Петрмг ДОП10® rapporf ipgceJCSJ ron Г« (Н» Г* гледнога часопиеа. Рад г. Веснићев у глав:оме је донуна Нисову делу Порекло Меi/HapoAHoia Права, које је прошле године [Зишло сриски и о коме Пемо онширније фоговорити у свесди за овом. О полнтимким приликама у Србији. ja Revue politique et parlementaire у своме 51. броју од 10. марта ове године , донесе lucMo ш Србије од G. М. М. Ииеацговори •асвим ненристрасноо политичким ириликама 7 Србији за ове две последње године, задржа(ајући се нарочито на конверсији државних тугова и изгласаноме закону о штампи, који тије добцо највише санкције. Француске синпатнје за Србију. — У 3ulletin-y de Г Alliance francaise за јануар тве године налазимо (стр. 59.) ову белешку у извештају пододбора тога друштва за осруг Марну: „Председник за тим представва скупу нредавача овога вечсра г. Мале-а, фОФесора лицеја у Ренсу. - Пошто је изтео историјско порекло онога, што се назива Псточним Пнтањем, писац доказује како не чоже биги говора само о једном Источном 1нтању, што нх има више, јер данас нема шше нп једне Турске, већ је на њену месту u уз њу читав низ држава и народа. Иоред јерменског и критскога јав.ва се много знатuuje македонско питање. У њему је Србија нарочито интересована. Она.је с друге стране ако умешана у друго источно нитање, чије средиште није више у Цариграду већ у Иешти и у Вечу, то је босанско-херцеговачко питање. — Иредавач нам у кратким иотезима износи геограФију и савремену историју српскога народа и онисује његове особине. Он нарочито наглашује симиатије, кпје овај младн народ raju према Француској14 Предавања у овоме смислу држао јс г. Мале неколико. Да саошитимо joui завршетак извештаја штампаног у дневном листу L’ Union Republieaine (24. марта 1896.) о нредавању, које је држао у Шалону у петак 8/20. марта ове године. „Ннје нотребно да носле изложенога нагдашујемо колико је назочна публика била захвална нредавачу на речитом и симпатичном излагању његова предмета. Г. Мале нас је обавезао н тиме, што јс сам преписао и раздао музица за ово вече српску химну. која је одсвнрана иосле нредавања уз Француску u коју је нублика саслушала стојећи.“ Слнчно нредавање држаће г. Мале нод јесен и у Паризу. — Хвала! Одлично дело о нсторији Pvmjiih у француза. — Трошком нариске књижарнице Е. Leroux-a пзидс недавно у две књиге: Histoire des Rouinains de la Dacie Trajane, par A D. Xenopol, нроФесор на јашкоме университету. Писац долази у ред најодличнијих историка у нашнх суседа Румуна; а познат нам је са сарадње на Оаштој Исгорн/н Рамбо-а и Лависа о којој je говорено већ у „Делу.“ После недесетогодишњег истраживања, како лисац вели.- успео је да критичкн среди и штамиа Историју Румуна од њнх >на станка на до данас. Ова историја има нарочита интереса за нас из разлога, што не еамо да је дужност суседа да један другога добро упозна, neli што се у овоме делу гокори u о оним Румунима, којн су насе.вени нс Србији и Маћедонији. Sclnvertlilien. — Светозар Манојловић, капетан у аустријској војсци, познат је у немачкој нублици као песник. ILerona збирка песама Schwertlilien ево угледа света и ш> трећи пут у знатно иопуњеном облику. Песме у oBoi збирци намењене су мушкој омладини, највнше питомцима аустријских вијничких школа; махом су иатриотске. Критнка их је у Аустрији примила необично добро; нознати војнички лнст Die Reichswehr уврстио нх „мс1,у најбо.ве несме, што су се игда написале за омладину, и но садржају и но облику.“ — Од Манојловића има и српских песама, које су штампане по нашим књижевним листовима, а у књизи Serbischeroatische Dichtungen, која је 1888. доживела и треће издање, приказао је у немачком преводу одабраније умотворе нашнх бо.вих песника. НОВИНАРСТВО Зора. — По другим листовима доносећи, ми смо у ранијој једној свесци погрешно јавили да А. Шангић и Св. 'Коровић у Мостзру иокрећу »Иобратимсгво^. 1Lhxob се се пак лист зове „Вора*; доносиће: песме, приповетке, драмска дела, разне научне чланке, студије и расправе, као и дуже и краће реФерате о свим новостима у књижевности; оссм тога доносиће ио могућности н слике нојединих српских и ту1)инеких књижевника; за тим слике из разних крајева u т. д. u no који пут комионованих песама. Уредништво у позиву на нретнлату додаје: да ее на штету „Босанске Виле“ нико не сећа ,3ope“r т. ј- да напушта „Вилу“ у прилог „Зорн“. „Коме је Србину могуће да обадва листа чцта, онда ће већ, но самој подјели ме^усобннх њихових становишта, стсћи тек у обадва праву цјслину.* Лист стаје до краја године 8 Форннта н 75 новчића, а излазиће месечно у свескама од 4 - 5 табака. — Ирви је број изишао 80. нприла. У њему има несама Драг. Ј. Илијћа (пИзбраникц), Милете Јакшића („Очекивање^), Андре Гавриловића („Мирно и тихо*), Окице Глушчевића (превод Л>ермонтовова снева „Мцијш*) и А. Шантића („Остајте овЈјец и „Стражар Отаџб*неи, ув коју долазн и цртеж Вл. Тнтелбаха); бајкд Ил. Вукићевића „Цар Горан,“ приче: Стевана Матијашића „Језабел, кћи Менахем Вен Абдураманова“, Коломана К. Гота „Савјестц у преводу Жаркову и Жана де Р»вроа „Близу среће“ у преводу Liseron-a. Од чланака имамо у овом броју три: М. Цара „Старе мисли о укусуи, М. Н. Пејиновића „0 предрасудама“ и В. В. Вукасови)1а „Како су постале мрцине у Конавлима.“ Дахе у i nf по<ffi ј! 1