Дело

Издање руске Академнје Наука. — Фе•f>pyapa месеца 1884. године тадашњи про•Фесор петроградског университета д-р В. ..Jaruk прочитао је у седници Петроградске Академије Наука у Одсеку за рускијезик и књижевност предлог: да друго одел.ење Петроградске Академије издаје нарочите зборнике, у којима би се штампала проучавања рускога језика, старог и новога, у граматичком и лексикалном погледу, у облику прегледа језика нојединих споменика или говора појединих крајева или тумачења појединих речи с назначењем њихових извора, физиолошкпх особитости, акцента и т. д. У тим зборницима текстови су се могли штамиати само у ограниченој мери, као обраспи. Та повремена издања излазила би под именом „Изсл4довашл но русскому взнку' у књигама •око 40 табака, годишње највише но је ша књига. Предлог је тај Академија прихватила u новерила редакцију предлагачу, који је одмах пришао к извршењу саме замисли. За прву књигу беху примљене две радње.- М. М. Еозловскога „Пзслћдоваше о лзнкк (Јстромирова Е ангел1л“ и А. А. Шахматова „Изслћдован1е о лзик1: новгородскихг грамотг JKlli и XIV вћка“, које до 1886. беху н штамнане u носебице оштамнане. Али на том стаде. ПроФ. ЈагиК би одазван у Беч, те немогадо jcpaja извести свој плав и издати I књигу ових „Изсдћдован1л.“ Кад се крајем године 1887. о брати Петроградској Академији да му штампа прикупљени огромни материјал, који се тиче црквенословепскога језика прошлих в кова, .Друго Одељење донесе одлуку, да ее ово штампа као трећа радња у првој књизи поменутога зборника, и ако строго не одговара његовој првотној замисли ни ио садр.жини ни uo обиму. Mei,y нрвим двема радњама и овом тре^ом нема ни унутрашње свезе ни спо.вашње сразмере, како вели проФ. Ја"ић у предговору у овој нрвој књизи. Тако се омогући да угледа света прва књига „Нзсл4дованЈл“, након дванаест година. Она је по нас не само интересна већ и знатна са Јагићева рада, чији је натпис »РазсужденГл шжнославлнскон u русскоЦ старини о церковно-елавлнскомљ лзикћ1* и који захвата већи ео ове књиге, од 287. до 1070. стране. Онај, који хоКе да се позна с развијањем граматике и граматичкога смисла на југу словенском и у Руса, потребно је да ирелистава ову књигу, јер Ке у њој наћи сав материјал, који се тиче црквено^ловенскога од нрвих иочетака, као и суд о том материјалу. Сав овај огромни материјлл ноделио је-нроФ. ■Јагић у 10 глава; уза сваку главу говори и •о материјалу, којн је у њој штампао. У првој главн саоиштио је из рукониса биогра•Фије св. 'Еирила и Методнја и из „Повћсти временннх лћтт.“ све оно што се тиче словенскога језика. У другој глави шта.мпао је: познату анологнју Црнерисца Храброга по • бугарском рукопису од год. 1348. н по једном московском, даље бугарску прераду по рукогшсу XIII — XIV в. и руску редакцију п< рукипису XVII в.. а и „Сказан1е о славлв скихљ книгахЂ.“ У трећој је глави пролог Јов. Егзарха из предговора к иреводу Бого I словије Јов. Дамаскина по р. XII. в.; у че- ■ твртој „OcbMb честии слова“; у петој Кон стантина ФилосоФа „0 правопису~ поједином рукопису карловачком XV века, као и изводи тога делајужн >словенски u руски. Шеста је глава посвећена Максиму Греку и њего вим радњама; седма се бави о разним рад њама граматичке садржине од XVI века нг даље,- > осмој је руски превод Донатуса (Дп митрија толмача и других)/ у деветој саоп | штен је граматичке садржине рукопис чудовскога манастира с краја XVII века. У | десетој су глави библиографске напомене с изворима у иретходним радњама као и допуне и исиравке; у овој је глави саопштенс неколико нових рукописа граматичке садржине. На крају су овог огромног материјала „Указатели“: ,статеи“, „именв личних в14, „геограФическихг назван1и“ и „предметовг.“ Први овај том стаје само иет рубаља. Александер III у руској литератури — А. Шевелевг штампао је недавно у Москви на врло финој хартији, књижицу Oi 57 страна у којој је штампао библиограФСки преглед, у хронолошком реду, руских издања • књига, брошира и т. д.), која се тичу живота и рада пок. рускога цара Александра III. Натпис је овом раду „Александрв III вт русскои литературћ“/ у књизи пма u неколико царевих слика из разних времена. фразп'0' lilirtic-у k и №' * Ј№ШЦ: јричг Б»»сна н Херцеговина на швајцарском географском конгресу. — На XI конгресу швајцарских географских друштава, који је био у Женеви од 13. — 15. маја, ове го дине, међу многобројним саопштењима н нредавањима долазе и саошптења познатог агента босанске владе Ханри Мозера „Jioлонгиаирја мирннм иутем на Валканско.че Полуострву — у Bocnti и Херцеговини!и Н>егова је сврха била , да унозна швајцарске геогрлФе с наиретком Босне u Херцеговинс од окупације на овамо и да их заинтересује, | из више разлога, овим покрајинама. Како су ова саопштења од великог ннтереса за нас Србе, а нарочито веома карактеристична за оцену данашњега сгања у окупираннм зем.љама и средстава, којима се служи аустријска администрација, саопштићемо их у ј срнскоме преводу доцније заједно с извештајем нашега сарадника Николе С. Петровића, који је био на конгресу као дописник ,Дела.“ № l.e Droit Internatioiial dans Ies rapports <les Slaves Meri<lionaux au Моуеп Age. Овако ce зове расправа нашега сарадника д-ра Мил. Р. Веонића, штампава у бриселској Revue de droil International et de Legislation Comjiarće и на но ce. Смрћу познатога ГеФкена постао је г. Веснић сауредником тог I е u.