Дело

Б Е Л Е II гИ‘* угледнога часопиеа. Рад г. Иесннћев у гланноме је доиуна Нисову делу Порск-.го Међцнародно1а Права, које је прошле године изишло српски и о коме ћемо опширније проговорнти у свесци за овом. О нолитичким приликама у Србији. La Revue politique et parlementaire у своме 21. броју од 10. марта ове године, донесе Писмо ш СрСтје од G. М. М. Ниеацговори сасвим непристрасноо полнтнчким приликама у Србији за оведве последње године, задржавајућн се нарочито на конвереији државних дугова и изгласаноме закону о штамни. који није добио највише санкције. Француске симиатије за Србију. — У Bulletin-y de Г Alliance franeaise за јануар ове годнне налазимо (стр. 59.) ову белешку у извештају пододбора тога друштва за округ Марну: „Нредседник за тим нредстава>а скуау нредавача овога вечера г. Мале-а, нроФесора лицеја у Ренсу. - Пошто је изнео историјско порекло онога, што сс назива Источним Питањем, писац доказује како не може бити говора само о једном Источном Питању, што их има више, јер данас нема више ни једне Турске, већ је на њену месту u уз њу читав низ држава и народа. Поред јерменског и критскога јавља се много знатније македонско пптање. У њему је Србија нарочито интересована. Онаје с друге стране јако умешана у друго источно нитање, чије среднште није више у Цариграду већ у Псшти и у Бечу, то је босанско-херцеговачко питање. — Предавач нам у кратким иотезима износи геограФију и савремену историју срнскога народа и описује ЈБегове особине. Он нарочито наглашује симнатије, које овај миади народ гаји према Француској1* Предавања у овоме смислу држао је г. Мале неколико. Да саопштимо још завршетак извештаја штампаног у дневном листу L Union Republicaine (24. марта 1896.) о предавању, које је држао у Шалону у иетак 8/20. марта ове године. „Није нотребно да носле изложенога наглашујемо колико је назочна нублива била захвална нредавачу на речитом и симиатичном излагању његова предмста. Г. Мале нас је обавезао и тиме, што је сам преписао и раздао музици за ово вече срнску химну, која је одсвнрана носле нредавања уз Француску u коју је нублика саслушала стојећи.а Слично нредавање држаће г. Мале под јесен и у Паризу. — Хвала! Одлично дело о историјн Румуна у Француаа. — Трошком нариске књижарнице Е. Leroux-a изнде недавно у две књиге: Histoire des Roumains de la Dacie Trajane, par A D. Xenopol, н|)ОФесор на јашкоме университету. Писац долази у ред најодличнијих историка у наших суседа Румуна: а познат нам је са .сарадње на Општој Исторчјн Рам бо-а u Лависао којој je говорено већ у ,Делу.“ После педесетогодишњег истраживања, како писац вели.- успсо је да критички среди и штампа Псгорију Румуна од н.нх >и.» uoстанка па до данас. Ош» и>'Торија низ на|и. чита интереса за нас из ра.иога, шт«» нс само да је дужност суседа да ј«ман дру r«>r л Добро упозна, нећ што сс j оп>>мг деду гово|)н и о оним Румунииа, који cj нас -vciie ис Србији и Маћсдонијн. SchHiTtlilicn. ( iicioi .p \| 111<- *i канетан у аустријској нојсни. п«».н..«т ј> у н> мачкој нублици као иееник. ||>«т«>на )«'.иркл песама Sehwertlilien ево угледа < и> га и и>> грећи пут у знатно попуњсном облику. 11• сме у овој збнрци намењен«1 су мушкој омзадини, нзјиише нитомцима аустрнјскмх к ј ничких школа; махом су патриотск> Критикл нх је у Аустрији примила необично доб|.>., нознати војнички лист Die Reich»w»hr yn|> стио их „ме1,у иајбол.с несме, што су ■ >• игда написале за омладвну, и ио садржају и но облику.“ — Од Манојловића има и српеких песама, које еу штамизш ио нашим књижевнвм листовима. а у књизи Serbisi lieroatische Dichtungen, која ј>- 1*чн \ожин< < « н треће издање, прикааао је у нсмачком пр« воду одабраније умотворе напшх бољих и* сника. НОВИНАРСТВО dopa. — Ио другнм листоннмз 1<»н« • I.H. ми смо у ранијој једној свесни ногр< ши > јавили да А. Шантић н Cn. Коронић у Мостару покрећу ,Иобратимство“ Њпх<>в ■>се нак лист зове »Зора*: доносиКе: ис« ме, нрииоветке, дра.мека дела, рззне научне чј<*нке, студије и раенраие, као и дуже n краћ>реФерате о сввм новостима у кн>на:>'вн<" тп: осем тога доносиће ио могућно«-ти н слик<иојединих српеких и ту1,инских књиженннкд: за тим слике из рааннх кр:*ј»*н* и т* t “ 1,0 који пут комнонованих несама. Урсдништн>> у позиву на иретплату додајс: да ■ «* штету „Босанске Нил<-“ нико но с«-ћа т. ј- да нанушта иБилу“ у придог .Зори*. „Коме је Србину НФГЈМ "бадиа ли чита, онда ће већ, но самој нодјсји м« l,\> " ■ них њихових станопишта, ст«-ћи т>-к у оба»««л праву цјелану." lin олј|б № им)1 3 форинта н 75 новчића, а и и:иић«- м«-сечмо у свескама од 1 - 5 табакл. — Први Ј» ЛР"Ј иаишао •НО. пнрнла. 5 њ«'му има штама Дра| • ll.iијћа („Избраник"), Милет«' Јакшића (гОч«-кивање“), Андрс Гавриловића «.Мирм«« и тихо*), ()киц1* Глушчсвића (аревод Л»« рмонтовова спева „Мцири*) и ' Шаитића (..()•• i,«ji««i>I,«• — и „Orpavsp ОтцрЛим . J* коју долази и цртсж Нл. I ит«’Јбаха|. бдЈкл Ил. Нукнћсвића .Цар Горан." причс: t т«вана МагиЈшиића .Језабел, кћи Мснах«-м Бен Абд> раманова“, Коломаиа К Гота ,i а ијест“ у преводу »Каркову и >Клиа .1«- I вроа „Нлнзу среће“ у нрсводу Lineron-л. ««i чланака имамо у овом броју три: М. IUp-‘ _Стар<* мисјц о укусу**. М. Н. 11сјинови1а "о предрасу дама* и Н Н. Нуклгоиићл ,К «ко су ностале мрцмне у Конамин*-" Дал-' У