Дело

350 Д Е Л 0 одел.ку „Књизревност" биографије су Љермоитова од 0. Глушчевића и Б. Нушића од - о —; уз ове биографије долазе и слике њихове. Говори се ме},у „Оцјенама и приказима“ о Бешевића драми „Побратими“ (М. Н. Пејнновић), о Тасину Дневнику св. IV (Наггу), о Мале-а En Serbie (Н. С. Иетровић) и о II \ шкиновој „Капстановој кћерци“ у срп. п1»еводу. На последњем су лнсту неколико бележака нз књпжевности u једна из друштва (о забави мостарскога певачкога дрјштва ,,Гусле“.) Српека стража. - Како је Јован Михајлозић ноново реактивиран, то је „Српска Стража“ морала нрестати излазити, јер се други иогодан власннк није могао наћи. Слзва. — У свссци за април овога лепога листа за народ и омладину штампане су ове несме: „Танаско Pajnti“ од Дим. Глигорића и „Свр.виг град“ од Вој. Милошевцћа; од чланака су ушли.- ,,'Кирил u Методије, словенски апостоли“ (са сликом) од Ш. „Два бела орла — две среће српске“ од Ал. Сандића u „Слава* од С. II. Ранк. У одељку „Из cpuског народног жнвота н обичаја“ налазимо дв;» рада: Ст. Вигаса „Бопгково крсно име“ и Н. Бр. „Сел.ак у српскоме приморју на раду.“ Даље је нреглед срнскога народа у свнма покрајинама, неколико речи о братској С.103И Срба и Бугара“, одељак „Срнско родољубље,“ „Књига за народ“ u „Одзив Славн.,, Ла крају је некролог Јована Ст. Бошковића, најзаузимл.ивијсга пријатеља „Славина." Уредник је „Славе“ проФ. Миливоје Башнћ, а влаеник Мнћа Нвковић, учитељ. Viesnik Hrv-arheološkoga Društva.—Како хрватске новине јављају, изишао је за 1895. г. Viestnik у лепшем и новом руху под уредништвом д-р Јосипа Бруншмида. Има 224 стр. у ‘Ј-ни, са трн габле и 161 сликом у тексту. Од чланака да споменемо .• уредников: Nadgrobni spomenik М. Valerija Sperata iz Viminacija, у ком мисли да је овај Налерије био декуријоном елијскога муниципија Вимииација (Костоца у Србији) изме1,у год. 118.—239. iio Христу, а споменик да је подигнут у Хадријаново доба. Дал.е је Бојничића Grbovnića kraljevine nSlavonije“, Јелића Zvonik spljetske stolne crkve и т. д. Нов бугарекн лист. — Од 1. јануара отпочео је излазити у Софији месечни лист под нменом „Училишенк Ирћгледв“ којн издаје „Постолннилп. Учебенг Комитет-Б при Министерството на Народното 11росвћ1цение.“ Овај службени орган министарства иросвете има два дсла: Службени н Неслужбени. У службеиом делу штамиају ее раеписи министарства нросвете, којн еетичу школе, као и кретање наставника; а неслужбени: доноеи научне чланке, критике и библиографију; обратиће нарочиту пажњу на нове уџбенике и књиге које се тичу школскога жнвота. те ће о њима више говорити. Ј нрвој свесци измећу осталога налазимо интересни чланак Т. Иванчова „Грамотноств на населението по Бђлгарна“. Нашим нросветним људима нека је тонло препоручен, јер ће у њему наћи материјала о кретању просвете u просветвих питања у Бугарској. Излази крајем месеца у свескама од 5—7 штампаних табака, а стаје зн Србију 8 динара. Archiv fur Slavische Philologie. — Пзишла је прва u друга свеска осамнаесте књиге овог изврснога Филолошкога журнала. Чламцп су у њима ови : „Die Baltica des Libellus Lasicki, Untersuchungen zur litauischen Mithologie од Dr. Th. Grienberger-a; Die Bebandlung der Lautgruppen in, un -f- Consonant im Slavischen, од Fr. Lorentz-a ; Zur Provenienz der Kijewer und Prager Fragmente n ‘ Eine Bemerkung zur .altester siidslavis hen Geschiehte од Dr B. Облака; Die apocrvphische Erzahlnng vom Tode Abrahams од 'Б. Поливке; Zwei bohmisclie Flughlatter des ХЛ’1 Jahrlmnderts од д-ра J. Болте (c наиоменом Брпкнеровом); Quellennachweise zum Codex Suprasliensis u Martyrium đer XLII' Martyrer zu Amorium од д-ра Абихта и д-ра' Шмита; Das Martvriuin des heil. Pionius од Osear von Gebhardta; Martyrium des Kodratus од д-ра Шмига; Martvrinm d'*s S. Sabinus од J. v. J. Ghevn-a; zur slavischen Parbmiographie од A. Брикнера и Dialectologische Merkmale des siidrussischen Denkmales „Žitije sv. Savyu од A. Колеса) Критике су на ова дела : К. Glaser-a. Zgodovina slovenskega slovstva 1 део (1894,); Милчетића f’akavština kvarnerskih otoka (Rad 121.) ii Флоринскога Лекши но славинскому нзикознанит I (Шевг 1895). — од Облака u реФерат Е. Setšila на Ј. Szinnyei расправу „Како гласи ма1,арскн језик у Арпадово време?“ (на мађарском). У библиографском делу ирегледа се 60 разних расправа u износе натписи филолошких радља у Делу, Гласу, Годишњицн XIV, Летоиису 177 — 180, Просветном Гласнику, Стражилову и т. д. Од расправа, које су изишле на нашем језику или које говоре о њему, реч је овде о овим: о Граматици црквеносдовенскога језика од Ј. Живановића; о Сиркуа КраткЈи Отчетт. о 3aHHTiaxb за границеи (у Дубровнику, у манастирима Савнни и Крку, у Сарајену, у Фојници li т. д.); о Флоринскога HoB'bfiuiie трудн но изучетк) кпкмославлнскои старини и народности (Кијев 1894 ) и Новие труди ио славлновћдћшкЈ : Кијев 1895.) о трима малим радњама А. АлександроваЈ о „Арванитуц кнеза Николе, о Петру I владици црногореком н „Краткш отчстг о занлплхг за гра- • ницси); о Новаковића Споменику XXIX; о Серенеена Entstehung der kurzzeiligen serbocroatischen Liederdichtung im Kustenland (Бер.inii 1895J; o A. Гавриловића „Писма o књижевности Словенаи; о А. Каршњевица Ueber die Abstammung und Bedeutung des lVortes k m e t. У Kleine Mittheilungen ушле су овс чстирп белешке: Kine Bemerkung zur Ausspaclie gewisser čeehischer Prapositionalverliindungen од <>. Broch-a, Zur Verbreitung des