Дело

а » Y * Ш К Е “*иа( ijj ^eiiem f i 'Eioe feiitlle »: Zirei uierfeitj HtpOBOJi; ' MutjTinai fAa;Msrз: lartv. :верз в mssistlei .. Kojeca/ Џ I j(jj£l i шпршт рвди раеесох EHOft . Imj. Проl Oj језку ОШ: К10Д J »■ јшЈе IVJB иKirchenslavischen im mittleren Dalmatien аш Ausgange des XVII Jahrh. u Ein aJtes Kroatisches Vocabularinm од B. Облака, и Ein hibliogrpahischer Funđ und eine Bitte од B. Jaruha. РАЗЛИЧНОСТИ Споменик Николи Томазеу. — 19. маја откривен је у Шибенику епоменик'—!иГаменитом Томазеу, који је уметнички израдио тали|анскн вајар Ximenes. Томазео је ро!)ен у Шибенику 1802. од старе ерпске породице, али су ra васиитање u ондашња превласт талнјанске култЈре у Далмацнји одвели из евога јата у ту1>е — у Италију. Тамо је довршио своје образовање, на је Италији сав свр' живот и носветио. Buo је фнлософ, uyблициста и књижевник, ц на сваком је пословању показао необичнога талента. A.iu је од тога још већих услуга учинно Италији његов чисти u неиреклони характер. Био је као станац камен, и с таком се душом заложно за ослобо^ење u уједињење Италије. Нарочито му је знатан рад 1*48—9. године у време млетачкога устанка иротив Ау стрије. Тада је био најпре члан привремене владе, на иосланик у Паризу код Француске републнканске владе. Тамница, сиротовање u прогонство не сломише његов силнн дух. Њеiobo име стоји достојно уз велика имена Гарибалда, Виктора Емануела, Мацина, Кавура, Манпна. Своје же.ке видео је испуњене, и умро је 1884. годнне у Фиренци. Носледњнх тридееет година био је ослепео. Сав занесен радом око ослобо1>ења талијанскога. није доспевао да уради штогод кише u за свој рођени народ. Али га није 8аборавл,ао. Доситејева дела читао је, како сам пише, сваки дан редовно. Народне песме у Вуковим збиркама тако су га занеле, да је о њима писао е највећим одушевљењем и да нх је превео на талијански нарочиту збирку. 0 српском народу писао је задобикајући му симпатије образоване Јевропе, а његову је бол>у будућност видео у оснажењу младе Србије и проширењу њену до граница докле се u српска Ј»еч чује. llpe неколнко дана подсетио је „Срнски Глас“ на једну његову песму „Далмацији", и прештампао је u уједно донео и сриеки нревод ње. Иеинсаћемо само четири стиха : „Васкрсла Србија — гдједух њежни влада и мишица чила — и ко.Гко је земље,. што под јармом отоманским чами, с тобом да живи, с тобом ће да ради.“ Српски је написао и српству наменио само једно дело ,.Искрице“ — златну књнжицу, у којој се чисто патриотско и човечанско осећање слива с бисерјем мудрости просвећенога и Философскога ума. Те његове ,,Нскрипе“ представљене су алегорски на сре351 брном венцу, који су пред његов споменик ноложили Срби носланици на далматинском сабору. Л». Швајцарска народна изложба у VK>неви. — Многн од наших читалаца знају, да Швајцарска приређује ове године своју народну изложбу у Женеви, која he трајати од 1. маја до 15. октобр i ове год. За све креме трајања изложбе држаће се многи народни н ме1>ународни конгреси. Од народних конгреса нгуглавнији су: конгрес геограФгких друштава, швајцарских учитеља, инжињера и архитекта, електро-техничара , статистичара, телеграфиста, винарских трговаца и пивара, земљорадничкнх друштава и т. д. Од ме1)ународннх иак конгреса најглавнији је Конгрес за криминалну anrpouo.ioiujу ; држаће се у великој уннверситетској сали од 12.—17. авгуета (по н.). Ово је четврти конrpt-c по реду. Први је био у Риму 1885. г , други у Паризу 1889. год., а трећи у Брислу 18.'2. г. Овај ће конгрес имати за сврху, као и еваки пре!)ашњи, »научно нстрггживање криминалитета код чов> ка у односима еа биологнјом и социологијом.* Да ли ће нашл Србија бити заступљена на овоме конгресу? ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Стеван Бопчев. — После прославе двадесетпетогодишњице књижевнога рада бугарскога романсијера Базова, дошла је прослава Стевана Бопчева. Марта месеца навршило се двадесет и пет година, од како је први рад Бопчева „Сегашнил нашв лзикг" штампан у Славејкова „Македонил14 за год. 1871. (бр. 9., од 2. марта). Бопчев спада међу боље u плодниЈе бугарскj писие; његово је поље рада у главном нублипистика. По „Бвлгарска Сбирка“ (за март ове године) написао је и превео до сада 18 књига (IIucbMa о Македонш u Македонскомг вопрос!; — Петрогрггд 1889. Кратки раг.скази изб Бглгар. Неторнл 1883. итд.), сарадником је био неких 8 бугарских и 12 руских лнстова, а под његовом редакцијом излазили су овн листови бугарски: Ден1. (1875.), Чнталише (1874.), Стара Иланнна (1876.—1877.), Марица (1882.—1885.), Новини (1886.), 10ридич. IIpl. гледг (од 1892.), Бглгарска Сбирка (од 1895.) u Стара Планина (1895). — Бопчев је ро1>еи 20. јануара 1з53. године у гргиу Јелени, где је ii прва знања добно; у AIockbu је свршно нрава, ua се вратио у Бугарску. До 6. ceuтембра 1885. биваоје у Пловднву: иредседником окружнога еуда, чланом врховнога суда и директором нравосуђа. Услед дога1>аја од 9. августа 1886. моргго је емигрираги ирво у Цариграду, а за тнм у Руснји. Год. 1889. врати се ноново у Пловдив, где је и данас. Сада је адвокат. УРЕДНЦК Др. 31. Ђ. ЈЧнлонанокнК ВЛАСНИК Ст. 31. ПротнК