Дело

н* 350 Д E Л 0 оде.Ђку „Књи;ревност“ биографије су ЈБермонтова од 0. Глушчевића u Б. Нушнћа од - о —; уз ове биограФЦЈе долазе u слике њихове. Говори се међу „Оцјенама и приказимаи о Бешевића драми ,,Нобратими“ (М. Н. Пејиновић), о Тасину Дневнику св. IV (Harrv), о Мале-а En Serbie (Н. С. Петровић) и о Иинкиновој „Капетановој кћерци“ у срп. преводу. На последњем оу -Тнсту неколико бележака из књижевиости н једна нз друштва (о забави мостарскога певачкога дринтва ,,Гусле“.) Срнска стража. - Како је Јован Михајловић поново реактивнран, то је „Српска Стража“ морала нрестатн излазити, јер се други погодан власник није могао наћи. C.T ina. — У свесци за април овога лепога листа за народ и омладину штампане су ове песме: „Танаско Г*ајиt»“ од Дим. Глигорића и „Сврл.иг град“ од Вој. Милошевића; од чланака су ушли: ,/Б.ирил u Методије, словенски апостоли“ (са сликом) (>д Ш. „Два бела орла — две среће српскеи од Ал. Сандића и „Слава* од С. II. Ранк. У оде.вку ,,Пз сриског народног живота u обичаја“ налазимо два рада: Ст. Витаса „Бошково крсно име“ н Н. Вр. „Се.как у српскоме ириморју на раду.“ Да.ке је нреглед српскога народа у свима нокрајинама, неколико речи о братској слози Срба и Бугара“, одељак „Срнско родол>уб.Ђе,“ „Књига за народ“ н „Одзив Слави.,, На крају је некролог Јована Ст. Бошковпћа, најзаузим.Ђивијега пријате.Ђа „Славина.“ Уредник је „Славе“ проФ. Миливоје Башић, а власник Мнћа Пвковић, учитељ. Viesnik Hrv-arheološkoga Društva.—Како хрватске новине јављају, изишао језа 1895. г. Viestnik у лепшем и новом руху под уреднпштвом д-р Јосипа Бруншмида. Нма 224 стр. у 4-ни, са трн табле и 161 сдиком у тексту. Од чланака да сноменемо .• уредников: Nadgrolini spomenik М. Valerija Sperata iz Viminacija, у ком мисли да је овај B;ueрије био декуријоном елијскога муннципија Виминација (Костоца у Србијн) између год. 118. —239. ио Христу, а споменик да је uoдигнуг у Хадрнјаново доба. Дал.е је Бојничића Grbovnica kraljevine „Slavonije", Јелића Zvonik spljetske stolne crkve п т. д. Hon бугарски лист. — Од 1. јануара отпочео је излазити у Софији месечнн лист под именом „УчндишенЂ ПрћгледЂ" који издаје „Постолннилтђ УчебенЂ Комитет-b при Мннистерството на Иародното Просвкшение.“ Овај службени орган министарства просвете има два дела: Службени н Неслужбени. У службеном делу штампају се расписи министа]>ства просвете, који се тичу школе, као и кретање наставника; а неслужбени: доносн научне чланке, критике и библиограФију; обратиће на]>очиту пажњу на нове уџбенике н књиге које се тичу школскога жнвота, те ће о њима више говорити. У првој свесци изме1)У осталога налазимо интересни чланак Т. Иванчова „Грамотностк на населението по Бђл-1 гарил“. Нашим просветним људима нека је топло препоручен, јер ће у њему наћи материјала о кретању просвете u просветаих питања у Бугарској. Излази крајем месеца у свескама од 5—7 штампаних табака. а| стаје за Србију 8 динара. Archiv fur Slavische Philologie. — 11зишла је прва u друга свеска осамнаесте књиге овог изврснога Филолошкога журнала. Чланцп су у њима ови : „Die Baltica des Libellus Lasieki, Untersuclmngen zur litaniscben Mithologie од Dr. Th. Grienberger-a; Die Behandlung der Lautgruppen in, un -j- Consonant ini Slavischen, од Fr. Lorentz-a ; Zur Provenienz der Kijewer und Prager Fragmente n 'Eine Bemerkung zur altester siidslavis hen Geschiehte од Dr B. Облака: Die apocrvphische Erzahlung vom Tode Abraliams од T>. Поливке; Zwei bohmische Flugbliitter des XVI Jahrhunderts од д-ра J. Болте (c наноменом Брикнеровом); Quellennachweise zum Codex Suprasliensis и Martyrium der XLII Martyrer zu Amorium од д-ра Абихта и д-ра’ Шмита; Das Martvrium des heil. Pionins од Oscar von Gebhardta; Martyrium des Kodratus од д-ра Шмита; Martvrium dcs S. Sabinus од J. v. J. Ghevn-a; zur slavischen Parbmiographie од A. Брикнера u Dialectologische Merkmale des siidrussischen Denkmales „Žitije sv. Savy“ од A. КолесаЈ Критг1ке су на ова дела: К. Glaser-a. Zgodovina slovenskega slovstva I део (1894,); Милчетића Čakavština kvarnerskih otoka (Rad 121.) u Флоринскога Лекши но славанскому изикознашш I (1ие†1895). — од Облака и реФерат Е. Setiila на Ј. Szinnyei расправу „Како гласи мађарски језик у Арпадово време?и (на мађарском). У библиограФСКом делу прегледа се 60 разних расправа u износе натписи филолошких радња у Делу, Гласу, Годишњнци XIV, Летопису 177—180, Иросветном Гласннку, Стражилову u т. д. Од раснрава, које су изишле на нашем језику илн које говоре о њему, реч је овде о овим: о Граматици црквенословенскога језика од Ј. Живановића; о Сиркуа HpaTKifi Отчетв о занлтЈахЂ за границеи (у Дубровнику, у манастнрима Савнни н Крку, у Сарајеву, у Фојници u т. д.); о Флоринскога HoB'hfuuie трудн но изученЈК) вожнославлнскои старини и народности (Кијев 1894) и Новне труди ио славлновћдћнш ; Кијев 1895.) о трима малим радњама А. Александрова) о „Арваниту1* кнеза Николе, о Петру I владици црногорском и „Кратши отчстђ о занатћахЂ за границеи); о Новаковића Сноменику XXIX; о Серенсена Entstelmng der kurzzeiligen serbocroatisclien Liederdichtung im Kiistenland (Бe]»лин 1895J; o A. Гавриловића „Писма o књижевности Словена“; о А. Каршњевица Ueber die Abstammung und Bedeutung des IVortes k m e t. У Kleine Mittheilungen ушле су ове четири белешке: Eine llemerkung zur Ausspache gewisser čeehischer Prapositionalverbindnngen од O. Broch-a. Zur Verbreitung des ' t