Дело

l; E Д E Ш K E 351 Kirehenslavischen im mittleren Dalmatien аш Ausgange des XVII Jahrh. u Eiu ajtes Kroatisches Vocabularium од B. Облака, и Ein hibliogrpahisclier Fund und eine Bitte од B. ■Janilia. РАЗЛИЧНОСТИ Спомелвк Николи Томазеу. — 19. маја »ткривен је у Шибенику споменнк'—5наме^ нитом Томазеу, који је уметнички израдио талијанекп најар Ximenes. Томазео је рођен у Шибенику 1802. од старе српске нородиде, али су га васпитање и ондашља иревласт галијанске култЈре у Далмацији одвели из свога јата у ту!(е — у Италију. Тамо је довршио сноје образовање, на је Италији сав свр' жинот и носветио. Buo је философ, uyблидиста и кљиженник, и на снаком је пословању показао необичнога талента. Алије од тога још већих услуга учинио Италцји његов чисти u неиреклони характер. Био је као станац камен, и с таком се душом заложио за ослобођење u уједињење Италије. Нарочито му је знатан рад 1848—9. године у време млетачкога устанка нротив А\ стЈ>нје. Тада је био најнре члан ПЈ)ивремене владе, па носланик у Иаризу код Француске републнканске владе. Тамница, сиротовање и нрогонство не сломише његов силнн дух. Њеiobo име стоји достојно уз велика именаГарнбалда, Виктора Емануела, Мацина, Кавура, Манина. Своје жел>е впдео је нспуњене, u умро је 1884. године у Фиренци. Последњнх тридесет годнна био је ослепео. Сав занесен радом око ослобо1,ења талијанскога. није доспевао да уради штогод внше u за свој рођени народ. Али га није Зиборављао. Доситејева дела читао је, како сам нише, сваки дан редовно. Народне песме у Вуковим збиркама тако су га занеле, да је о њима писао с највећим одушев.кењем и да их је превео на талијанскн нарочиту збирку. О српском народу писао је задобикајући му симпатије образоване Јевропе, а његову је боњу будућност видео у оснажењу младе Србије и прошиЈ)ењу њену до граннца докле се u срнска |»еч чује. Ilpe неколнко дана нодсетио је „Срнски Глас“ на једну његову песму „Далмацији“, и прештамнао је и уједно донео и ерпски превод ње. Пснисаћемо само чегири стиха: „Васк1>сла Србија — гдједух њежни влада u мишица чила — и ко.Гко је зем.пе,, што под јармом отоманским чами, с тобом да живи, с тобом ће да рзди.“ Српски је написао u српству намснио само једно дело „Искрице“ — златну књнжицу, у којој се чисто патриотско н човечанско осећање слива с бисерјем мудрости иросвећенога и философскоги ума. Те његове ,,Искрице“ нредставл.ене су алегорски на сребрном венцу, који су пред његов споменик положили Срби посланици на далматинском сабору. .1,. Шкајцарека народна нзложба у VK’eненн. — Многи од нашнх чнталаца знају, да Швајца|)ска приређује ове године своју народну нзложбу у Женеви, која he трајати од 1. маја до 15. октобр i ове год. За све време трајаља изложбе држаће се многн народни н ме1)ународни конгреси. Од народних конгреса нцјглавнији су: конгрес геограФских друштава, швајцарских учитеља, инжињера и архитекта, електро-техннчара , статисгичара, телеграФиста, винарских трговаца и нивара, земљорадничкнх друштава и т. д. Од ме1)ународних пак конгреса најглавнији је KoHipec за кргиминалну антроаолоиг/у; држаће се у великој университетској сали од 12.—17. августа (ио н.). Ово је четврти кокгрес по реду. Први је био у Риму 1885. г , другн у Паризу 1889. год., а трећиуБрислу 18.»2. г. Овај ће конгрес иматп за сврху, као и свакн пре1,ашљи, ,научно истраживање криминалнтета код чов< ка у одноеима са бнологијом и социологијом.* Да ли ће нашл Србија битн заступљена на оиоме конгресу? ЛИЧНН ГЛАСОВИ Стеван Бопчев. — Поеле нЈ)ославе двадесетнетогодишњице књижевнога рада бугарскога романсијера Вазова, дошла је прослава Стевана Бончева. Марта месеца навршило се двадесет н нет година, од како је први рад Боичева „Сегашнил нашв лзикт,” штампан у Славејкова „Македонил“ за год. 1871. (бр. 9., од 2. мадхд)- Бопчев снада ме!)У боље н плодниЈе бугарск * писне; љегово је пол>е рада у главном публицистика. По „Бглгарска Сбиркаи (за март ове године) написао је и иревео до сада 18 књига (Иисгма о Македоши н Македонскомг вопросћ — ИетЈ)оград 1889. Крагкн рагскази изг Бглгар. Нсториа 1883. итд.), сарадником је био неких 8 бугарскнх и 12 рускнх листова, а под његовом редакцијом излазилп су ови листови бугарски: Денв (1875.), Чнталишв (1874.), Стара Иланнна (1870.—1877.), Марица (1882.—-1885.), Новини (1886.), ВЈридич. Пр1; гледг (од 1892.), Бглгарска Сбирка (од 1895.) u Стара Планина (1895). — Боичев је ро!,ен 20. јануара 1858. годнне у граду Јелени, где је u прва знања добио; у Москви је евршио права, ua се вратио у Бугарску. До 6. септе.чбра 1885. бивао је у Нловдиву: нредседником окружнога суда, чланом врховнога суда и директором правосуђа. Услед дога1,аја од 9. августа 1886. морао је емигрирагн прво у Цариграду, а за тнм у Русији. Год. 1889. вратп се поново у Иловдив, где је и даиас. Сада је адвокат. УРЕДНИК Др. 31. Ђ. ж31нловановиК ВЛАСНИК Ст. 31. IIротиК