Дело

ХАЈ, ДИВНО ЈЕ ПО ГОРАМА НАШИМ. Хај, дивно je по горама нашим, Где год пођем, где се срцем машим; Грм до грма, на по.нани цвеће, А кроз цвеће кршни поток брујн, Op’o кликће и врх стена леће, А у гају певају славуји, У дубрави песникиње виле, Ја вас љубим, ој, ви горе миле ! А кад станем испод грма стара, Сан најслађи тад ми душа ствара; У шумору оних брсних грана Ја разбирам јасне зборе њпне: Живи сведок патње и мегдана, Мени ирича како робље гине; То је слава, којој нема равне, Ја вас љубим, ој, ви горе славне! Стан , туђине ! Видиш оне стене, Тешко томе, ко се на њих крене. Ту слобода из пепела ниче, II устаде да тиране смрви, Мач истрже и на борбу клнче II иобеди уз иотоке крви ; Њојзи правда лепше венце плете, Ја вас љубим, ој, ви горе свете ! Дело X ^ДиИОРАД ј. jVlHTPOBH'K