Дело

ОДНОС ИЗМЕЂУ СУДСКЕ И АДМИНИСТРАТИВНЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ од Др. јЗ. р. јЗељжови-в а Госаодо, Предмет о коме ћу данас имати част да говорим пред вама јесте: примена онога великога, основнога, принципа поделе вл&сти у држави на односе између власти судске и властп административне. Познато је да се принцип поделе власти, у више или мањо савршеном облику, Јавља као подлога читавој организацији савремених уставних држава. Он се, у опште узевши, сматра као средство за одржање личних права и као гарантија за слободу појединаца. Његова је основа чисто психолошка и састоји се у неповерењу појединаца према оннма у чијим се рукама налази власт. Полазећи са тога гледишта да људи, који у једном датом моменту врше власт, могу ту власт, свесно или и не дајући себн рачуна о том, злоупотребити , законодавац је у свима уставннм земљама тражио начина да ту опасност, у колико је то могућно, отклони. Кад би законодавна и извршна власт биле сједињене у истим рукама, законодавац би свакога тренутка могао доћи у искушење да за сваки конкретни случај у практици створи закон, који одговара само његовом тренутном ра*сноложењу, и гарантија за права појединаца нестало би тада иотиуно. Пли боље, тада правнх закона не би ни било, него бп воља онога у чијим је рукама власт, у већини случајева бар, била у исто време и закон. Са поделом власти, међутим, законодавна власт, имаЈући своје нарочито поље рада, нздвојена од акције и не долазећи, као извршна власт, у директан, свакодневни *) ^ водно иредавање из Адиинистративнога права, држато у дворници Велике Школе 6. апрнла 1896. год.