Дело

ОДНОС ИЗМЕЂУ СУДСКЕ II АДМПНИСТРАТИВНЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ 355 додир са појединцнма, мање је изложена разноврсним нндивпдуалним утицајима, те тако мање може давати маха ситним побудама и личним нерасположењнма. Извршна власт пак, ограничена законима, које не може по вољи мењати, такође теже може падати у самовољу. То је иринцип ; али ваља одмах додати да се ни с тим прпнципом не сме ићи у крајност. Законодавна и извршна власт треба до душе да буду поде.вене; али не треба губити из вида: да су и једна и друга од тих власти државне власти, да имају да раде на заједничком задатку, да оне једна другу допуњују и да према томе апсолутне подвојености међу њима не може бити. А то је међутим заблуда у коју су пале одушевљене присталице тога начела. Прогласившн прннцип поделе власти као начело без којега ни у једној државн не може бити праве слободе, законодавци из времена Француске Револуције замишљали су да у једној земљи може постојати једна власт која ће само доносити законе и једна друга која ће те законе примељивати, али да оне могу нначе стајати једна према другој као потпуно суверене и независне. Није требало дуго времена па да се у практици покаже колико је така замисао била илузорна. Већ у првим уставима својим, браниоци приншша апсолутне поделе нису бнли у стању да ту идеју своју до краја изведу. II то нсто било је п доцније са свима и најлибералнијим уставима других земаља. Данас нема нп једне парламентарне земље на свету у којој н. нр. извршна власт не би имала никаквога утицаја на законодавну и обратно. Право сазпвања Скупшгине, право одлагања њеннх седница, право поднашања законскпх пројеката, санкција закона, право распуштања парламента и т. д. све су то ирава која су, скоро у свима и најслободнијим земљама, било потпуно, било са извесним ограничењнма, нризната извршној власти. Чинећи употребу од тих права, извршна власт на сваки начин да у извесној мери утиче, или чак и учествује у законодавној влдсти. Али исто тако н законодавна власт нутем интерпелација, путем оптужбе миннстара и правом вотнрања и одбнјање буџета врши не само контролу, него још и нресију над извршном влашћу, утпче на њен рад, а по кад-што га п сама врши.