Дело

356 Д к Л 0 И што је најинтересантије то је, да су сва та одступања од иринципа апсолутне поделе учињена баш у интересу саме слободе грађана и у корист што јаче гарантије за њихова права, — дакле у оном истом цил>у у коме је и сам прицип поделе усвојен. У иарламентарним зем.вама то нарочито важи за право распуштан а Скупштине с једне стране и за право вотирања и одбијања буџета с друге стране. Кад се извршној власти да право да може Народну Скупштину раеаустити, онда је то право у очигледној супротности са принципом апсолутне поделе власти, по коме би законодавна и извршна власт требале да буду потпуно незавпсне и без икакве акције једна на другу; али је исто тако несумњиво и то да је то отступање од принципа учињено само за то, да се бирачима да могућност да легалним путем покажу да једно народно преставништво није више израз њихове воње. То је, дакле, једна ме, а којом се хтело да загарантује право народнога суверенства, право грађана. Исто je тако и за право вотирања буџета. Чим је законодавац законом установио извесне власти у зем.ви и вотирао извесне приходе, распоред тих прихода јесте строго узевши акт пзвршне власти. Чинећи издатке на одржање законом установ.вених власти, извршна власт само би вршила закон. То нарочито важи за издатке намењене издржавању оних власти које су уставом установњене и које, према том, обична законодавна власт не би требала да може индиректним путем уништавати, одбијајући кредите за њих. Међутим, у свпма либералнијим уставима, то је право признато парламенту. И то je одступање од прпнципа аисолутне поделе власти такође учињено у цињу јаче заштите за права грађана. Тиме со даје парламенту јача моћ акције на једну владу, ноја, може бити, више не ужива ни новерење иарламента ни поверање народно. Из тога се види да овај ирннцип поделе, који је установ.вен у врло лпбералној иамери, кад се апсолутно схвати, пре стаје битп гарантија за права поједннаца н за слободу грађана. II ови траже онда гарантије за себе не у његовој применн, него у разноврсним одступањнма од њега. lo што сам поменуо за законодавну и извршну власт, важи н за принцин поделе између власти судске и власти ад-