Дело

ОДНОС ЦЗМЕТаУ СУДСКЕ И АД.МЦННСТРАТЦВНЕ ВЛАСТЦ У ДРЖАВН 367 приватном не остаје ннкакав други рекурс нити има више наде да he се та ногрешка исправити. У сиоровима између ириватних иознато је да после прве инстанције riocTojih анелација, па евентуално п касација. Дакле кад се жалите на повреду права од стране једнога приватнога ви имате внше изгледа да ћете доћи до правде но кад се жалиге на иовреду ирава од стране власти. У том случају имате свега једну инстанцију иред којом нити, вп приватни, имате довожно законских гарантија у саставу тела које решава спор, нити имате могућности да се пред њим жалите на све незаконнте поступке административне власти II поврх свега тога и сам тај једини судија ваш по данашњем уставу и закону зависан је од вашега протнвника и, на крају крајева, минпстар није дужан иоступитн по његовнм иримедбама ако су оне у вашу корист. Ово је дакле био други систем употребњен у извесним државама за уклањање незгода које потичу из права датог административној власти да тако рећи сама решава своје сопствене спорове с приватнима. У извесним земњама слабе стране овога система уклоњене су у толико што је врховном адмииистративном суду дата независност — као што је то у осталом и код нас било под уставом од 1888. године. У другим земљама, у Француској н.пр. установњени су и првостепени административни судови. Осем тога, одлуке Државнога Савета одмах су извршне и појединци имају ираво да пред њим буду заступњени својим браниоцима, којп своје гледиште излажу усмено и дају иисмене закњучке. Најзад, у овом систему, Државни Савет има права да уништава све одлуке свију инстанција административних власти које су противие законима, на дакле и указе. Али су незгоде овога система у том, што се надлежност првостепених админстративних судова простире само на ограничен број нредмета и што ни они ни Државни Савет нису независнн. Разуме се да су сва та огранпчења недостаци. Само што у земњама у којима су, у опште узевши, и јаван морал и правна свест, како код онпх којн уиравњају тако и код оних којима се управња, јаче развијени, такн недостаци у органпзацнјн нмају мање незгода но у другнх народа , јер тамо практнка т. р. спонтано уклања оне мане које су у закону још заостале.