Дело

Исто тако видимо да Апелација решава и о трговачким и о кривичним и о грађанским споровима и, најзад, да Касација, поред тога, одређује још и то, да ли један спор пада у надлежност административне или судске власти. Значи, да по разноврсности предмета којима се судови баве ни овај садањи систем није баш тако веома далеко од онога за који велимо да бп могао бити установљен. Разуме се да би се у том случају од судија тражиле суплементарне гарантије за њихову слрему; али та реФорма, про* ширујући круг судске власти и стављајући судове у извесном ногледу изнад администрације, дала би у исто време судовима и већега аукторитета. За приватне та би реФорма била једна нова гарантија. Овака би реФорма била, дакле, и логична и могућна; али она је по свој прилици, још доста далеко од остварења. Предрасуда да грађански судови, стојећи ван активне администрације, не могу никад задобити онај административни дух, којп је потребан за решавање административних спорова, данас je још и сувише јака да би се могла тако брзо уклонити. Пример Енглеске, у којој, као што смо видели, административне снорове решавају грађански судови, није за противнике ове реФорме убедљив, јер су, веле, у Енглеској са њеним системом локалне самоуправе прилике друкчије. Овај је одговор до душе врло експедитиван; само је незгода што се њиме нити шта побија нити шта доказује. Али најзад било у том погледу како му драго, тек као врло вероватно може се узети то, да ће прелазно стање Формирати засебни независни административпи судови, организовани као и грађански, али издвојени од њих. За ноједпнце у осталом то ће бити довољна гарантија. * * * Кад смо већ дошли до оваких закључака, онда, на завршетку, да се још заиитамо : како према том решењу питања о организацији административних судова стоји наш принцип о подели властн. Довољно је бацити само један поглед на организацију коју смо изложили, па се уверити, да би њоме принцин апсолутне