Дело

ОДНОС ИЗМЕТаУ СУДСКК И АДМИНИСТРАТИВНЕ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ 377 подеде био већ сасвим норемећен ; јер ти тако органпзовани административни судовн не би чак више ни но Формп моглн бити сматрани као део административне власти. Они бн само били једна грана судске власти. 11a како би пмали да испитују законитост ма кога акта административне властл на који би се поједпнац пожалио, н како би нмали право да гакав акт. ако је иротиваи закону, и уннште, то излази да актпвна адмпнистрација, у односу нрема њима, не би внше била онако независна као што су то замиш.Бали творци нринципа апсолутне подоле и његовн доцнији браниоци. Али кад узмемо у рачун оно што смо у току наших досадањих излагања видели, т. ј. да тај прпнцип у потпуној чисготи својој, није више примењен ни у једној савременој држави уставној; да га чак н сама она држава, у којој је он Формулисан и онако свечано прокламован. Француска, није, може се рећи. у апсолутној Форми његовој никад у живот приводила; и најзад, кад констатујемо, да у свима савременим државама постоји тенденција да се адмннистратпвни спорови предају на решавање засебннм телима, — онда излази, да Формула коју смо за организацију административних судова мало час дали није ништа друго до до краја изведена еволуција која се данас у уставним земњама, до душе још доста споро, али тек ипак врши. Овај крајњи ресултат еволуције, господо, на сваки начин да би био противан принципу поделе власти у апсолутној Форми његовој; али у тој иовој организацији ми бисмо ипак имали извесну поделу власти, само што би она била изводена на блажој и иомирљивијој основи. С једне стране имали бпсмо адмннистративну власт, која би. вршећи законе, старала се о унапређењу општих интереса. Та би власт била независна и потиуно слободна од утицаја еудске власти на свима оним пољнма на којима не може доћп у сукоб са нравима, него, може бити, само са интересима појединаца. Ту би она, заступајући опште интересе, имала потиуну слободу акцијо према иојединцима. У пзвесну зависност нрема судској власти могла бн доћи тек онда и само на онпм пољима на којпма постоје права појединаца. С друге стране ималн бисмо судску власт — било с две било само с једном скалом судова — која би вришла законе,