Дело

ДУНИ БЕТРЕ!—=*=— Кроз улице снежне, пусте, мрачни ветар силно душе И с помамном, страшном риком замрзнута окна тресе ; II голема, стара дрва са треском се доле руше, Ломи, крши где год мане, што дохвати — и однесе . . . Ах, ако си, силни ветре, са високих снежних гора, Полетео да у гневу шибаш бедни свет себични ; Ако таму гониш пусту да светлија сине зора, Дувај онда, силни ветре, неиобедии, необични ! . . Дувај... Дувај на све стране и леденим шибај крилом Свет и људе, ниске страсти што их путе, што их гуше; Тули нламен ситних жежа, себичности свету гнилом Кроз све краје широм света нек дах чисти твој продуше! Дувај... Дувај на све стране! .. Тн препрека немаш својих, Кроз колибе вијеш ниске, к’о кроз куле и иалате... Треси.. ломи !.. Та и тако ово стање труло стоји, Престареле, трошне зграде и онако паду клаге. Дувај .. ломи и обарај труле грађе доба стара, Нек рујине њине саме затрпају дела њина ; Над њима he ново доба да трајније зграде ствара,. Ускрснуће нови живот из тих пустих развалина.