Дело

ГОСПОТ.ИЦА ФНФИ 383 могло pehn да га мпдером стеже, због бледог лица по ком се једва виђаше брадица, која је тек иочелд ницатн, а и због начина којпм се он служаше да би изразио своје велико нрезирање л»уди п стварн, при чему је увек употребњавао Француски узвик: «fi, fi donc”, што је изговарао некако шиштећи. Трпезарија у замку Ивину бејаше огромна кра.Бевска соба, на чијим се зидовима виђаху кристална огледала, нзбушена револверским метцима, скупоцени Фландријски ћилимови од којих на све стране вишаху дроњци, што је значило да се госпиђица Фифи беспослена и сабњом забавњала. На зиду вншаху три портрета, који прсдставњаху претке господара овога замка; један од њпх беше у војничком оклопу, другп кардпнал а трећи председник и сваки је пушио на дугу порцеланску лулу. Мало дање у сгаринском раму, ком се нозлата већ излизала, нека достојанствена госпа утегнута струка изазивачки показиваше два огромна брка угљеном начињена. У тој тако нагр^еној трпезарији , чиј се паркет није ни мало разликовао од пода обичне крчме, а која због пњуска кнше још жалосније нзгледаше. доручковали су официри не говорећи готово ни речн. Пошто доручковаше и почеше пушити и пити одмах се поче обичан свакидашњи разговор о досадном животу у овом усам.веном крају. Боце с коњаком и ликером иђаху од руне до руке; ОФицири устуривши се на својим столицама сркутаху на дугачке савијене цеви, које су се свршавале иорцеланском куглицом и на којима се виђаху неке чудновате шаре. Читав облак дима беше их обавио. а они се предаваху том лењом и жалосном пијанству, том суморном баччењу, као њуди који немају нниаква посла. На један мах барон, обузет необичном .Бутином, скочи и узввкну: „До сто ђавола, ово не може овако више трајати; треба што год измислити.* Поручик Ото п потпоручик Фриц, веома глупог и одвећ важног израза на лицу, чим се одликују сви прави Немци, у један мах запиташе: „А шта то, капетане ?в Капетан се за часак замисли , па оида настави : «Шта? Треба приредити какву гозбу, ето шта; само ако нам командант доиусти.”