Дело

384 Д К Л 0 Мајор остави своју лулу и упита: «А какву то гозбу, капетане ?" Барон се примаче команданту и поче му објашњавати : ((Ја узимам све на се, господине команданте. Послаћу у Руан Послушног, који ће нам довести и госна, ја већ знам одакле ћу их набавити. Овде ћемо сиремити добру вечеру хвала Богу свега доста имамо , и тако ћемо бар једно вече пријатно провести.” ГроФ Фалсберг слеже раменпма и смешећн се рече : «Ви сте луди, пријатељу.” Сви оФицири устадоше и окружише свог старешину преклињући га: «Драги команданте, донустиге каиетану нек ствар удеси, овде је веома досадно живети.” На послетку мајор нопусти: „Е па добро, ја вам допуштам” рече он. Одмах позваше Послушног. То беше старн подоФицир, на чијем лицу није нико никад вндео ни најмањег осмеха али којп је слеио испуњавао све зановести својих старешина , па ма какве оне бпле. Сгојећи и равнодушно он саслуша наредбе баронове, иа изиђе. После иет минута велика војничка кола, која покривена мушемом личаху на кубе и у која беху упрегнута четири коња, одјурише по пњуску. Одмах сви оживеше; нестаде оне тромости, лица се разведрише и поче весео разговор. II ако је ињусак беснео као и мало пре, мајор изјави да није баш тако мрачно; иоручик Ото доказпваше са убеђењем да ће се сжоро изведрити. И сам госпођнца Фифп нпје впше мнровао, час устане час седне. Његово светло н сурово око тражаше шта би се могло разбити. На један мах, управивши иоглед на госну с брковима млади плавокоса зграби револвер н узвикну: „Ти то нећеш гледати”, и не дпжући се с места нанишани. Два револверска метка, један за другим избаченаг иробише очи на портрету. Онда скочи п узвикну : «Сад чинимо се невешти!м На један мах свп оФицири ућуташе, као да пх обузе неки нов и важан пнтерес.