Дело

Д Е Л 0 386 нрозор и сви Официри, дошавши да попију још по једну чашу коњака, приђоше прозору. Влажан ваздух јурну унутра, носећи са собом као неки водени нрах, који паде ио коси и бради и испуни трпезарију мирисом поплаве. На иољу се виђаху велика дрвета, која се савијаху под притиском воде која их шибаше ; широко поље покривено густом маглом, излнвеном нз густих и ниских облака, а тамо у даљини, кроз пљусак кише, внђаше се црквени тороњ као нека сива тачка. 0д како су Немци дошли у овај крај није црквено звоно ии један једини иут зазвонило. У осталом једини отпор, на који су освајачи у тој околини наишли, беше црквено звоно. Свештеник je без поговора примио на стан и храну пруске војнике ; чак је више пута пристао да попије uo коју чашу пива или бордоског вина у друштву с непријатељским командангом, који га је често употребљавао као помирљнвога посредника ; али нек му нико не тражи ни један једини звук његова звона: он би радије нристао да га стрељају, него што би то допустио. То је био једини начин на који је он протестовао против освајача, начин тих и благ, који долнкује њему. свештенику, носиоцу мира и љубави, а не проливање крви ; и свако је хвалио храброст и чврстину свештеника Шантавоена, који је се усудио показати и објавити народну тугу тим сталним ћутањем своје цркве. Цело село, одушевљено тим отпором, било je готово да се до носледње капи крви бори и да потпомаже свога свештеника, сматрајући тај мирни протест као спасење народне части. Сељацнма се чинило да су тим начином заслужили већу захвалност своје отаџбине, него што је заслужио БелФор и Отрасбург, који су се исто тако храбро показали ; чиннло им се да ће се њихово сеоце тим обесмртити. Само то нису хтелн донуститп Прусима, својим иобедиоцима, а остало све су им давали. Командант и његови оФицири смејаху се том безопасном протесту ; па како се цела околина иоказа^а послушна и све мирно сносила, и онн су им допустили тај знак њихова нема патриотизма.