Дело

390 Д Е Л 0 је тако дивљачки да јој нотече читав млаз крви низ браду и поли је по прсима. И опет га она погледа право у лице и перући рану прошапута : «Ово се мора платити !* Маркиз се гласно и сурово насмеја и рече: «Платићу.п Дођоше на ред посластице, поче се шампањер точити. Командант устаде и истим гласом као кад би пио у здравње царице Августине рече: «У здравље наших госпа.” Тада отпоче читав низ здравица, у којима је било галантерије старих војника и пијаница помешане с безобразним шалама, које због незнања језика беху још гадније. Сви су редом напнјали здравице усиљавајући се да се покажу духовити и занимљиви, а женскиње, мртве пијане, са помућеним очима и изгорелим уснама, пљескаху им из све снаге. Капетан, без сумње желећи дати галантнији изглед овој оргији, још једном подиже чашу и рече: „Пијем у част наших победа над срцима." Тада поручик Ото, прави медвед из Шварцвалдских гора, распаљен прекомерним пићем и на један мах обузет бекријским патриотизмом, скочи и узвикну: «Пијем у славу нашпх победа над Француском.” Ма колико да беху пијане, жене на један мах ућуташе а Рашела дршћући окрете се и узвикну. „Иознајем ја Француза, пред којима ти не би смео тако што рећи.а Мали маркиз држећи је на крилу поче се гласно смејати, јер га вино беше јако развеселило: «Ха. ха, ха! Ја их нисам нпкад видео. Чим се ми где год појавимо, они одмах загребу.” Девојка ван себе од очајања дрекну: „Лажеш, гаде један.” За један тренутак он управи своје светле очи у њу, као што их управљаше у слике. које је револверским метцима испробијао, онда со насмеја и рече: «А реци ми, лепојко моја, зар би ми били овде, да су они тако храбри?” И дошавши у ватру узвикну: «Ми смо њихови господари. Иаша је Француска !м Она одскочи с његова крила и сруши се на столицу, а он устаде, пружи своју чашу до средине стола н поново узвикну: «Наша је Француска, Французи, шуме, поља и куће Француске.”