Дело

Г0С110Т.ИЦА ФПФИ 389 Сви поседаше за сто. II сам командант беше веома задовол>ан; он посади Памелу с десне, а Блондину с леве стране и развијајући сервијету рече : „Вама је красна мисао пала на ум, капетане.” Поручик Ото и Фриц, учтиви као према госпама из отменог света, довођаху у малу забуну своје суоетке; али барон Келвајнштајн, обузет раскалашношћу, сав се топио од задово.БСгва. Он стаде сипаги шалу за шалом, а са својом риђом косом пзгледаше као да у пламену гори. Говорио је галантерије Францускнм језиком из рајнске околине и његовн крчмарски комплпмепти, избачени кроз шупљине зуба, долазили су до женскпња измешани с пљувачком. У осталом оне ништа не разумеваху ; њихово разумевање не пробуди се све дотле док не поче говорити безобразлуке неотесане шале, накарађене погрешним аксаном. Тада се почеше све гласно смејати као луде падајући по крилу својих суседа и понављајући баронове изразе, које он поче нарочито накарадно изговарати, само да би их тим приморао да и оне гадости говоре. А оне једва дочекаше да покажу своје безобразлуке и, опивши се од прве боце вина и поставши онакве какве беху у ствари, стадоше љубити своје суседе и с десна и с лева, штипати их за мишице, бесно урликати, пити из свачије чаше, певати Француске песме и по који стих немачкп, што су научнле имајући свакодневни одношај с непријатељима. II сами људи, опијени блискошћу тог женскиња, које је сад у њнховим рукама, заборавише на се: почеше викати, разбијати посуђе, а иза њиховнх леђа мирно стојаху војницн и послуживаху их. Само што је комаидант остао присебан. Госнођица Фифи носади Рашелу на своје крило и дође у тако раздражење да је поче бесно љубити по црнпм коврчпцама, што јој падаху но врату, удишући мирис њезпна тела. По кад што, обузет дивљим беснилом, које долази од потребе да све руши, уштине је тако крвничкп да она цикне од бола. Па онда, грлећи је тако снажно, као да би тим хтоо да је сједини са собом, притискиваше своје усне на свежа н румепа уста Јеврејчнна и љубљаше је бесомучно; на један мах уједе