Дело

БЕСТАЛЕА Поноћ бднје, мирно ћуте и храмови и палате, Само страже од ликтора разблуднике градом прате ;; II захори пјесма страсна, па у часу мре и клоне, Само Тибар јасно шуми и брзи се вали гоне. А у храму, ђе мраморни кип богиње Весте стоји, Још Весталка млада бдије и за часом часе броји. Она врши завјет чедни и над главом светог кипа Кандиоце златно пали н свјештено уње сииа. Тешко њојзи ако за час у кандилу плам се смири : Првог дана грозна самрт над њом црнп вео шпри. Но, кад срце страсно љуби лако гробљу жртва бива, Ал то гробље вечно живи, јер је љубав вјечно жива^ Гако срце гороло је у грудима руже ове, Мпла слика младог момка свјетлила је њене снове. Пред мраморним сввтим кшшм клечала је многе ноћи, II с молитвом шаптала је драго име у самоћи. К о што цвјетак жељно чека росу, што му среће даје. Тако она ове ноћп тајну љубав чекала је. Срце бпје, груди стрепе; тајнп улаз око гледи, Пламен тиња и гго кипу задрхтава зрачак блЧедп