Дело

УСП0 МЕНА У данима горка јада, У данима тешке сете, У окриљу злобе клете, Кад дух нати и кад страда Младости нас мис’о води, Миру, срећи и слободи ! Ма нам у њој трње цвало, И туга се вечно вила ; Нек је младост црна била, Ма joj сунце и не сјало Опет, и сред јада њена,. Слатко живи успомена. Јер гледећи хладну збиљу, Што лик крије грешна света, Где притворство и лаж цвета, II таштина у обиљу Сетимо се — Бог да прости Успомена из младости ! Макар врт им чкажем цвао И купина ту се вила, Ипак сред тог ништавила По који је цвет блистао, Што нас ведри, што нас сећа Најмилијег ирамалећа. 1896. ОКОЛјАНИМ