Дело

428 Д Е Л 0 окусио вина. Кад му казах рашта сам дошао, он окрете своје мутне очи у мене, па ме за дуго гледао, чисто као да се домиш.као ко сам ја. У неке посумшах да је помјерио памећу. Али од једном, бризнуше му сузе и он паде главом на прекрштене руке, плачући горко и наричући нејасно. Након четврт часа иође са мном. Једва се попео уза стеиене, ]едва дође до Мартина кревета, гдје паде на кољена. Она му положи руку на главу. II тако дуго остадоше. — НАСТАВИТ.Е СЕ -