Дело

МЛАДЕНЦП и 'ЦУРЦЕВДАН У МОКРОЈ 435 Кад девојке пред подне стигну кућама свака хита с набраним цв**ћем у тор, и оките каиију цвећем. Око подне се кроз ова врата пуштају овце у тор (с иаше дотеране) u то све једна ио једна. Како овца прође кроз врата девојка је задржава u кпти цвећем, — које је тога дана у горн набрала, — а јагњад „арвенчади кити вепцима. У тору је ограђено место које се зове „загом“, у средини загона је искоаана руаа („дувка*) и у ту се рупу мете кравај (колач), којн су девојке из горе вратиле, а тако исто п со, масло, чешаљ и гривна с девоуачке руке (да је густо млеко као тесто, да је укусно као со, да је масно као масло, да је често као чеша.Ђ, и као што гривна (округла) нема краја, тако н мужи да не доће крај ) Над овом рупом намесги се котао, уста од котла покривена су „кравајем* (иогачом) на срединп шуаљим, сваку овцу редом наместе над овај котао и нреко шупљпне од краваја музу млеко, u то се зове: аремлаз, пре муже намаже се виме маслом: „да је млеко мазно“ ; почешља се внме чешљем , да не застаје млеко“ и тако редом иомузу све овце. Кад се то сврши, заграби се с мравињака што впше може „брабињци“ (мравп) па се баци у млеко „да га буде доста као мравц“. Пошто се све овце помузу онај се „кравај* (иогача) разломп п у сптно пзмрви помеша се с трпцама п даје се овцама да једу. Од овога млска подсире по једну „велију“ (кришку), која се носп сутра дан — на Ђурђевдан нод „крст“ и даје се на поклон попу. Пред вече се пзабере : јахње ђурЏвско — обично се бпра најбоље — те ее коље у част св. Ђурђа. Крв од овог јагњета оставља се у суд, те се помеша белим луком и угљеном u тпме се сви укућанп намажу на Ђурђев-дан унакрст ао лицу (чело, брада, образп) за оба ува u аод колено (од урока и вештица). Крв што остане vcupu се у колачић п то се оставља после као лек од „свачега“. После оваца пуштају кроз каппЈу : јагњад, козе и јарад. Пстог дана (у очи Ђурђевадана) бележе се јагњад. Свака кућа пма свој особенн знак за бележење јагњадп, знак крјп се предаје с колена на колено, с оца на спна, п само кад се браћа деле ногоде се коме остаје „старо-времски“ знак а другн оснива себи нов. Јагњад се бележе у уво, то јест одсече се иарченце ува у виду: троугла, крста, квадрата, нтд. већ како која кућа пма обележје. Ова парчста мећу се у мравињак: „колпко га мрави нојело толпко се од јагњета зааат добно“. Псто тако остављају се кости од ђурђевског јагњета, те се закопавају у мравињак. Ако сс нри мужи око котла пскупило досга мрави „то је cpeRa, јер ће се те годнне памножитн много стоке.“ На Ђурђевдан се порани те се обиђе сгока, стадо се иустп у нашу, девојке иекићене цвећем скуиљају се на „пгЈшште“, ту су н момци u оно лепо nupOTCKO „оро“ вије се, а танкнм девојачким гласовима одзива се каменига клнсура: ■28*