Дело

ОДЛБРАНЕ НРНЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНОТЛЕРНЕ 439 Кад би пак о великом тромесечним одмору дошао кући, стари би се уздрхталим прстима машали наочари и трудили се да просричу његову сведоцбу. Ту је било мчогих 5, и Нплс Петар им тумачио. да то значи похвално. А кад је матери сукао цевље, пуштала би чешће чунак из руку и слушала његове чудновате приче. Како он зна четири језика, како говори ((ти“ суперинтедантову сину, како је једанпут ручао код једног наставника. Читао је Ливија и чуиао траву за нрасце а образи му беху нешто руменији, него кад је месеца јунија дошао кући. Пређе и у секунду, иоучавајући друге. То ће рећи становао је с неколико млађих ђака заЈедно, пазио на њих, помагао им у раду, хранио се с њима и добијао по 40 марака за сваког у једном семестру. Тада је матери поклонио шал а отац доби часовник, у замену за онај, што је отишао златару. Матери се чинило, да још ниједна одећа није била тако топла као тај шал.јер се кроз његове мрке и сиве коцкасте шаре провлачио црвен топли конац Нилс-пегрове љубави. А отац је мислио, да часовник показује време, кад ће Нилс Петар постати велики човек. У њега је био и капут с целим скутовима, шлаФрок и исечен прсник. Кад је био код куће шетао би по подне с госпођицом из замка. Па ипак је још био онај исти мали љупки Нилс Петар, који је очев мокар кожух на огњишту сушио и врло радо завијао пређу око коља, кад је мати сновала. Ноћи је посвећивао својим студијама, јер су га ученици до неко доба заииткивали а сваког су семестра његове очи више упадале, бони неки израз вио се око усана без наусница и образи му постајаху све блеђи. Али се морало напред, у сусрет дану, када ће, озарен радошћу, стајати на чамовом доксату своје иарохијске куће, обгрливши старог, изнемоглог оца и стару, слабу, иогрбљену матер. Тада ће, умиљавајући се, прислонити свој образ на ретке седе власи и рећи : «Хвала на свему, останите док сте живи код мене! Квасио је хладном водом слоие очи, да бн се расанио, а уморно око летело је с грозничавим сјајем преко листова. Једном му се учинн, као да га снага издаје, као да нешто тмуло, загонетно. непокретно стаје између њега и његова смера.